Откриће до којег су научници дошли пре 14 година на индонежанском острву Флорес изазвало је велику сензацију, али и жестоке расправе међу антрополозима.
Остаци патуљастог бића, које су научници назвали хомо флоресијенсис, показали су да је оно имало примитивне карактеристике, као што је веома мали мозак. Датирања су указивала на то да су створења, која су одмах стекла надимак „хобити“, стара око 18.000 година.
Да ли је реч о патолошки измењеном хомо сапијенсу, или су представници хомо еректуса, који се појавио пре 1,9 милиона година у Африци и настанио се у Азији као Јавански и Пекинишки човек, до пре релативно кратког времена преживели на индонежанском острву Флорес?
Спор је добио нови обрт прошле године, када су остаци „хобита“ наново датирани и процењени на 54.000 година. Тиме је хипотеза да је хомо флоресијенсис савремени човек с микроцефалијом постала још мање вероватна. Хипотеза о хомо еректусу, међутим, такође намеће одређена питања.
Тим научника, окупљен око Деби Аргју са Аустралијског националног универзитета у Канбери, од 2010. покушава да разреши загонетку мистериозних људских предака. Они су у часопису „Хјуман еволушон“ представили свеобухватну анализу њихових костију. На основу укупно 133 различите карактеристике целокупног скелета одредили су „хобитима“ ново место у историји еволуције.
Упоређивања костију показују да хомо флоресијенсис највише личи на хомо хабилиса.
Извор: derstandard.at
