Федерика Могерини посетила је данас Москву, први пут откако је заузела место шефа европске дипломатије, у новембру 2014. Она се састала са руским министром спољних послова Сергејом Лавровом, а главне теме разговора биле су Сирија, Украјина, Блиски исток, примена споразума о нуклеарном програму Ирана, решење кризе у Авганистану и билатерални односи Русије и ЕУ.
Аналитичари, међутим, оцењују да се Могеринијева у Москву није донела ништа ново, да се служила традиционалном „бриселском реториком“ и сматрају да не би требало очекивати побошљање односа између Москве и Брисела.
„Нажалост, ја не видим никакве предуслове да ће се нешто променити. У великој мери, све што је речено су уобичајене фразе које смо слушали и раније. За Могеринијеву је тај састанак био веома важан како би показала да је она и даље на функцији, да је активна. Прича се да ће се висока бриселска бирократија мењати, и многи не гледају више на Могеринијеву као на реалну политичку снагу. Дакле, никакве промене ја овде не видим. Све је као и раније. Сви говоре једно те исто, да би минске споразуме требало испуњавати, и да Русији, из неког разлога, треба јачати санкције“, каже за Спутњик политиколог Андреј Манојло.
Аналитичар сумња да ће се ЕУ у скорије време одлучити на увођење нових или јачање постојећих санкција против Русије.
„Мислим да не би требало очекивати нове санкције или њихово јачање. Санкције су без сумње политички инструмент, који се већ прилично дуго користи, и самим тим је потрошен и избледео. То јест, јачање санкција неће имати никакав пи-ар ефекат, далеко је ефикасније нанети ударе ’томахавкама‘ у Сирији, то је свежије, нешто новије. А санкције су већ истрошене, па чак и да их сад ојачају према Русији, тешко да ће то неко приметити. У сваком случају, увођење нових санкција не би требало очекивати“.
Иначе, руски министар спољних послова Сергеј Лавров је, на састанку са шефицом европске дипломатије Федериком Могерини у Москви, оценио да односи Русије и Запада пролазе кроз тежак период, али је истакао да је Москва усмерена на потпуну обнову дијалога са Бриселом и да наставља да се фокусира на обнављање сарадње са ЕУ, својим највећим трговинско-економским партнером.
Руски министар је такође поновио да је Русија у више наврата изразила принципијалну спремност да нормализује односе темпом који ће бити прихватљив за ЕУ.
Он је позвао ЕУ да се фокусира на стварање заједничке претње, а не на измишљене ризике.
Могеринијева је, с друге стране, рекла да је ЕУ заинтересована за сарадњу са Русијом у неколико области, као што су борба против тероризма, регулисање ситуације у Сирији и Либији, упркос томе што између Брисела и Москве остају нека противречја.
Она је оценила да између Русије и ЕУ постоје одређене несугласице, које се тичу ситуације у Украјини и питања везаних за кримско полуострво, али је истовремено додала да пред Москвом и Бриселом стоје „заједнички изазови“, и да има места и за сарадњу.
Коментаришући ситуацију у Донбасу, руски министар је рекао да ће Москва, као гарант тих споразума, утицати на самопроглашене народне републике Доњецк и Луганск за имплементацију Минских споразума, када Кијев коначно обнови или чак почне да испуњава своје обавезе.
Лавров је истакао да Кијев избегава контакт са самопроглашеним народним републикама Доњецком и Луганском у оквиру Минских споразума, али да се санкције за неиспуњавање споразума ЕУ из неког разлога уводе само Русији.
Руски шеф дипломатије је такође оценио као чудну одлуку Организације за забрану хемијског оружја (ОЗХО) да не формира мисију за истраживање наводне употребе хемијског оружја у Сирији и изразио је наду да ће та организација послати своје експерте у сиријски град Хан Шеихун у којем је наводно употребљено хемијско оружје, као и на аеродром Шаират, где се то оружје наводно чувало.
Могеринијева је рекла да ће, уколико се докаже употреба хемијског оружја у Сирији, то онда представљати ратни злочин и захтева детаљну истрагу.
