Где су гласачи, до скоро су се питали аналитичари широм развијеног света. Излазност на парламентарне и председничке изборе у земљама Западне Европе била је релативно ниска — политика је у једном тренутку постала досадна, стари идеали изгубили су се, а политичке партије, поготово оне социјалдемократске, изгубиле су своју препознатљиву идеолошку црту. Политичари су постали засебна класа, професионалци уљуљкани у јединствену неолибералну парадигму и бирократију.
Потом је уследила промена. Избори широм ЕУ постали су и те како занимљиви. Тако је већ на изборима у Италији 2013, излазност износила 75,2 одсто, на изборима у Великој Британији 2015, излазност је била 66,1 одсто, а овогодишњи избори у Холандији, Француској и Аустрији бележе рекордну излазност.
У Холандији је излазност била преко 80 одсто, највећа у протеклих 30 година, на последњим председничким изборима у Француској била је такође нешто преко 80 одсто, а у Аустрији више од 70 одсто.
Извршни директор Цесида Бојан Клачар каже да су у Европи две кључне теме које опредељују одзив бирача. Прва припада корпусу свега онога што се може подвести под корпус кризе, каже Клачар, са којом се суочава ЕУ.
Са друге стране, појавили су се нови политичари и нове странке, које су временом ојачале. Клачар мисли, пре свега, на корпус антиевропских и антисистемских странака које су успеле да анимирају велики број бирача.
„Због те две теме, у Европи константно имамо изузетно динамичне кампање, које су мотивишуће за бираче зато што се кампања поставља као јако важна. Они који се залажу за идеје останка у ЕУ комуницирају на један изузетно јак начин, они који имају другачију визију Европе комуницирају неке друге ствари, али то у збиру доводи до тога да све време имамо процену бирача да се ради о суштинским и важним изборима“, објашњава Клачар.
Када су ти услови испуњени и када постоји неизвесност, а неизвесност је постојала и у САД, Великој Британији, Француској, Аустрији, Холандији, добија се висока излазност, без обзира што је неколико година раније постојала апатија када је реч о изласку на изборе, додаје он.
Аналитичар Драгомир Анђелковић каже да је у овом тренутку пред грађане ЕУ постављена једна врста референдумског питања.
„У Европи је постављено питање суверености, будућности ЕУ, односа према такозваним мондијалистичким или суверенистичким концепцијама… Све је то појачано мигрантском кризом, и онда многи Европљани ово доживљавају као судбоносне изборе“, каже Анђелковић.
Са друге стране, тренд изласка на изборе у Србији је у паду. Према Анђелковићевим речима, два су битна фактора за то. Први је бирачки списак.
„Ако би се реално посматрали српски бирачки спискови, имали бисмо на сваким изборима излазност између 70 и 75 одсто. Ми људе који годинама не живе у Србији не водимо на специфичан начин, као што раде многе земље. У већини западноевропских држава, у бирачке спискове уведени су само они грађани који су тренутно физички присутни, који гласају. Код нас милион људи који су на списковима не живи у Србији“, каже Анђелковић.
Други разлог за известан пад излазности на гласање у Србији Анђелковић види у одсуству крупних, како каже, референдумских питања. Било је, каже он, драстичних успона и падова излазности и раније.
Да бирачки спискови у Србији не дају реалну слику о излазности у Србији, слаже се и Клачар. Излазност у Србији објективно је већа од 54,34 одсто, колико износе званични подаци за последње председничке изборе, наглашава он.
Разлог томе је што, како каже, у Србији тешко да има више од 5,5 милиона бирача који имају реално доступно бирачко место. Објективно посматрано, излазност у Србији је већа од 60 одсто, каже Клачар.
Друге ствари које Клачар подвлачи као важне за излазност су значај и неизвесност избора.
„Ми нисмо имали испуњена та два фактора у последњих неколико циклуса зато што имамо једну доминантну странку и доминантног лидера и неартикулисану опозицију, што генерише неку врсту перцепције бирача да избори не могу бити пресудни“, тврди Клачар.
За разлику од Србије, избори у Холандији, Француској и Аустрији проглашени су за изузетно важне и неизвесне, што је утицало и на излазност бирача.
