Kриминилози кажу да је такозвану „либанску клопку“ скоро немогуће уочити. Састоји се од „скимера“, пластичног кућишта постављеног на улаз за платну картицу на банкомату и идентичног су изгледа. „Скимер“ иде у пакету са камером постављеном на банкомат која снима ПИН кôд жртве. Снима кроз милиметарски отвор тако да је потпуно невидљива. На основу тога лопови праве копију картице са којом могу у акцију.
Овога пута „либанска клопка“ је, кажу познаваоци, „активирана“ ради миграната који се на пропутовању кроз Србију задржавају дуже него што су планирали. Сајбер-лопови су проценили да би њихова средства могла бити добар плен.
Иако је још на крају 2015. године укупан број издатих платних картица износио 6,45 милиона, и био је готово девет одсто већи него на пример 2012, а укупна вредност трансакција износила је преко 845 милијарди динара, око десет одсто више у односу на 2014. годину, када су у питању сајбер-крађе још, на срећу, каскамо за светом.
Шеф Одсека за борбу против високотехнолошког криминала МУП-а Владимир Урошевић приликом прошлогодишње серије крађе података с платних картица оценио је да у Србији нема масовних злоупотреба картица као у свету. У 2013. их је било десетак, a и даље се крећу око бројкр од неколико десетина на годишењем нивоу. У Србији је до краја 2015. године пријављено више од милион евра „штете“, а појединачно, преваре су тешке од 3.000 до 150.000 евра, каже Урошевић.
За прошлу годину још није подвучена црта, али се очекује да буде на сличном нивоу. У свету је проценат откривања кривичних дела у области високотехнолошког криминала 10 процената, и то је оптимистична процена, открива Владимир Урошевић.
Фалсификовање, али и злоупотреба платних картица, у Србији је кривично дело за које су запрећене затворске казне и до 12 година, што је усклађено са ЕУ регулативом. На прeвенцији таквих злоупотреба ради Одсек за борбу против високотехнолошког криминала МУП-а, који постоји од 2007. Са стажом од 2004. делује и Форум за превенцију злоупотреба платних картица при Привредној комори Србије.
„Либанска клопка“ и пецање, то јест „фишинг“, односно слање лажних порука од банака и финансијских институција корисницима картица како би их навели на откривање поверљивих података као што су ЈМБГ, корисничко име и лозинка, ПИН број, број кредитне картице и слично најчешћи су вид превара. Треба се, такође, чувати и „тројанаца“, рачунарских вируса намењених прикупљању података о платним картицама и онлајн-рачунима, корисничким лозинкама и именима.
Злоyпотреба платних картица је глобални проблем и кључно оружје у борби против њега је техничко-технолошки развој. Још 2007. из Брисела је наша земља упозорена да ће доћи до миграције овог криминала на просторе југоисточне Европе због повећања сигурносних мера у земљама ЕУ. И док криминолог Марко Ницовић сматра да банке мало улажу у заштиту од злоупотреба платних картица, у банкама наглашавају да је последњих година у заштиту читавог система уложено много новца. Иако правила пословања налажу да се не откривају подаци о броју хакерских напада или превара, кажу да је улагање у заштиту смањило број злоупотреба. У банкама сматрају да су издавање картица са чип-технологијом, увођење антискиминг уређаја на банкоматима, као и сигурносних камера, једни од главних предуслова за заштиту.
Србија је ратификовала Конвенцију о високотехнолошком криминалу Савета Европе, на основу које је урађена и директива Европске комисије. Ипак, постоје посебне препоруке и директиве које би у процесу придруживања требало да уредимо, а оне се превасходно тичу казнене политике према којој би минималне и максималне запрећене казне у овој области требало да буду подигнуте. Како то изгледа у САД, једној од држава у којој је сајбер-криминал изузетно развијен, најбоље сведочи вест о најдужој затворској казни за ту врсту криминала. Медији су ових дана прeнели да је руски хакер Роман Селезњов за крађу бројева кредитних картица у Сијетлу осуђен на 27 година затвора.
Комбинација мера које се предузимају учинила је да живот сајбер-лопова данас није баш лак. Један од највећих, Белорус Сергеј Павлович, у хакерској онлајн-заједници познат под псеудонимом „Полицијски пас“, веома рано је постао хакер и до своје двадесете године већ је зарађивао 100.000 долара месечно на преварама са кредитним картицама.
Тај 33-годишњак каже да је данас све лакше приступити владиним организацијама захваљујући бројним апликацијама које се развијају сваки дан, а да је најтеже хаковати системе комерцијалних банака, онлајн-плаћања, процесне центре, мреже банкомата, различите локације за складиштење података заштићене ПИН кодовима, као и велике комерцијалне сајтове. Објашњење је једноставно — они могу да приуште ангажовање висококвалификованих стручњака да заштите њихове системе, каже он.
Ипак, уз сав напредак технологије створене да штити сигурност платних картица, стручњаци за ову врсту сајбер-криминала на крају ипак кажу да су мере опреза као оне које ништа не коштају на крају пресудне. А то значи да никоме, па ни на упит банке, не давати личне податке електронском поштом, при плаћању не треба допустити да вам картица изађе из видног поља, приликом коришћења банкомата руком обавезно заштитити тастатуру на којој се уноси ПИН кôд платне картице…
Обавезна превентивна мера је да уз картицу никада не држите и уписан њен ПИН. Такође да не прихватате помоћ „случајних“ пролазника када дижете своја средства на банкомату, поготово приликом уношења ПИН кода, али и да не дозволите да трговац повлачи картицу без вашег присуства и да водите рачуна о избору сајтова када плаћате преко интернета.
Због огромног коришћења онлајн-банкарства и куповине преко интернета и сајбер-крађа је, наравно, далеко присутнија у иностранству. Али такво време долази и код нас и за такву будућност морамо да будемо спремни, кажу у Одељењу за високотехнолошки криминал у МУП-у Србије.