„Развијањем информационих технологија шириће се и дијапазон информационог оружја, као и списак објеката на које се оно може применити. Разумемо да је немогуће забранити израду таквог оружја, као и контролисати његово присуство у државама, а још мање код терориста. Ипак, могуће је иницирати израду механизма за његово неширење“, рекао је Дилевски.
Према његовим речима, неопходно је утврдити међународно-правни термин „оружани напад уз коришћење информационог оружја“.
Дилевски је нагласио да је од принципијелног значаја питање о томе могу ли државе као одговор на информационе нападе да користе право на самоодбрану и колективну одбрану, признато у члану 51 Повеље УН.
„Ако се овај проблем не реши у оквиру Уједињених нација, не може се говорити о могућности непосредне примене одговарајуће норме. Али наше колеге из НАТО-а су мимо УН утврдиле ову норму“, рекао је Дилевски.
Он је додао да штета од коришћења информационог оружја може да доведе до техногених катастрофа на животно важним објектима индустрије, економије, енергетике и саобраћаја, до финансијског колапса и системске економске кризе.
Разарајући утицај на објекте информационе сфере може се окарактерисати као нарушавање суверенитета, неприкосновености територије земље, истакао је Дилевски и рекао да би информационе технологије могле да постану детонатор за међународне сукобе.
Према речима Дилевског, информационе технологије све чешће се користе за агресивне циљеве и могу да дестабилизују ситуацију у било којој држави, чак и у најразвијенијим земљама света.
„У споју с екстремистичким, националистичким, расистичким дејствима оне могу да дестабилизују ситуацију и да удаље с власти било коју владу како у најразвијенијој, тако и у заосталој држави“, упозорио је Дилевски.
Министарство одбране Русије 26. и 27. априла одржава шесту Московску конференцију о међународној безбедности, на којој учествују шефови и експерти војних ресора, руководиоци међународних организација, представници невладиних организација и академских кругова.
