Они тврде да је ослањање на храну означену као „немасну“ и „против холестерола“ погрешно, као и да „нема повезаности између конзумације засићених масти и општег морталитета, болести срца, смрти услед инфаркта, шлога или дијабетеса типа 2 код здравих одраслих људи“.
Ипак, кажу да је медитерански тип исхране и 22 минута шетње дневно најбољи начин спречавања настанка срчаних тегоба.
Рад који су објавили Паскал Мејер, кардиолог Универзитетског колеџа у Лондону и уредник часописа „БМЈ Опен харт“, Рита Редберг, уредница америчког часописа „ЈАМА Интернал медисин“, и Асим Малхотра, кардиолог Листер болнице у Стивенеџу (Велика Британија), покренуо је жестоке критике разних стручњака за кардиологију. Неки кажу да њихова гледишта уопште нису заснована на проверљивим доказима и да изазивају додатну забуну у јавности о томе коју храну треба јести, а коју избегавати.
Стручњаци који одбацују идеју да избегавање засићених масти спречава срчана обољења, тврде да се сви проблеми могу избећи „нерестриктивном медитеранском исхраном са најмање четири кашике маслиновог уља дневно“.
Критичари их пак оптужују за наивност и игнорисање доказа који су у контрадикторности са њиховом теоријом.
Др Гевин Сандеркок, директор истраживачког центра Универзитета у Есексу, одбацио је њихове тврдње о користима „замене рафинисаних угљених хидрата здравим масним намирницама“ као нетачне и без доказа.
„Морамо наставити да проучавамо сложену везу између масноћа, холестерола и срчаних болести, али не смемо мењати један мит другим“, рекао је он.
Извор: Гардијан
