„Будалаштине! Уопште ми није јасно како неко може да износи суд о филму који ће се бавити бомбардовањем Радио-телевизије Србије пре него што је уопште написан сценарио. Ти негативни коментари појавили су се у оном тренутку када је РТС расписао конкурс, а ми смо конкурс намерно објавили 23. априла, када је зграда телевизије бомбардована“.
Овим речима, генерални директор РТС-а Драган Бујошевић ексклузивно за Спутњик први пут одговара на медијску хајку и полемику која се отворила поводом расписивања конкурса за сценарио играног филма о бомбардовању зграде телевизије за време НАТО агресије, 23. априла 1999.
Замерке су ишле од тога да је прерано за ту врсту пројекта (иако је прошло 18 година), па до тога да је некоме намера да неког „опере“ од одговорности, па до „стручних“ констатација да је корисније да се направи документарни него играни филм…
„Још није пристигао ниједан рад, а неко већ закључује шта РТС хоће да ради. Нећу да употребљавам тешке речи, али нешто није у реду са људима који доносе ту врсту закључка, а да немају ниједан једини повод за то. Њима је то потребно, очигледно, за неку њихову политичку утакмицу. РТС и ја у тој политичкој утакмици не учествујемо“, категоричан је Бујошевић.
У пројекат продукције играног филма о бомбардовању зграде РТС-а, српски национални медијски сервис ушао је са идејом да се одужи колегама који су у тој ноћи погинули јер то је први пут у историји да је бомбардована нека медијска кућа, каже Бујошевић.
„РТС је у прошлости био познат као кућа која је производила квалитетне телевизијске филмове. То је добар формат у коме прича те врсте може да буде испричана. Прича треба да буде уметничка. Циљ, дакле, није откривање истине или проналажење криваца или нешто слично томе. То пре свега треба да буде, са уметничке тачке гледишта, испричана прича. Зато смо расписали конкурс за сценарио, и жири ће одабрати који је то текст најбољи, и по њему ћемо радити“, објашњава он.
Када је разговарао са родитељима и родбином погинулих, који су код њега били 23. априла ове године, генерални директор РТС-а им је, каже нам, објаснио шта ће радити. Родбина и родитељи су подржали предлог.
„Подржали су ту идеју и, наравно, тада су рекли да оно што они и даље очекују од државе, како то они кажу, јесте да се отворено саопшти ко је то жртвовао њихове најближе“, каже Бујошевић.
Након тог састанка, разговарао је са сарадницима из РТС-а и сагласили су се да, упоредо са играним филмом, буде снимљен и документарни филм у коме ће, како каже, бити објашњено како је и зашто је бомбардован РТС.
„Чини нам се да постоје неки детаљи у тој причи који и даље нису испричани, и даље нису познати, и мислим да има довољно простора да се направи и документарни филм који би требало да буде један професионални новинарски одговор на питања која породице и родбина погинулих постављају“, каже Бујошевић.
А кључно питање које мучи родбину погинулих је зашто тадашње руководство РТС-а, на челу са Драгољубом Милановићем, није извршило одлуку Владе Србије број 37, као ни наређење Министарства одбране СРЈ, да се РТС измести и програм емитује са других локација, а не из Абердареве улице.
„Породице мисле да Милановић то није извршио зато што му је неко рекао да то не уради. И, рецимо, једно од питања на које би требало одговорити је да ли је стварно неко спречио Милановића да то уради или је то била његова процена“, каже Бујошевић.
Још један детаљ који упућује да је бомбардовање РТС било најављено је да се страни новинари, који су из Абердареве улице слали материјале својим централама, те вечери нису појавили у РТС.
„Последњи који се јавио био је дописник Си-Ен-Ена у 10 сати увече са позиције, чини ми се из Таковске улице. То је био последњи страни новинар који је био у близини РТС-а те вечери“, каже Бујошевић.
Све то изазива сумњу код људи да су страни новинари знали шта ће се догодити 23. априла 1999, закључује Бујошевић.
