Тијаванаку се данас налази на око 200 метара надморске висине, али нека истраживања наводе да је некада био лука.
Монолит тежак дванаест тона открили су европски истраживачи средином 19. века. Споменик је нађен испод слојева финог песка, лежао је хоризонтално, а у средини је имао пукотину (неки је сматрају последицом потреса).
Врата су усправљена и постављена на исто место на ком су нађена, али није сигурно да је то њихова оригинална локација.
Теорије наводе да су се изворно налазила на неком другом месту, можда унутар храма Пума пунку. Врата Сунца исклесана су из андског вулканског камена, широка су четири, а висока три метра.
И симболи који су уклесани у камен имају многа тумачења. Претпоставља се да је централна фигура управо Вирачока, неки у њој виде бога Сунца, а неки бога плача. На глави је круна од 24 зрака сунца од којих се седам завршава главама јагуара, а 17 концентричним круговима. Скулптура у рукама држи два жезла на чијим крајевима су главе кондора.
Многи се двоуме и о старости Врата, за које неки сматрају да би могла бити и 1.500 година стара. У сваком случају, до данас није откривена њихова намера, што доводи до многих теорија, од оних да су повезана с астрологијом и астрономијом, до тога да су била портал за улазак у другу димензију.
