„Ја мислим да је то неоснован страх и, да прецизирамо, не плаши се Европа деснице, већ владајућа елита, односно оно што тренутно влада Европском унијом“, рекао је политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић у емисји „Спутњик интервју“.
Како каже, бирократско олигархијске структуре које владају светом највише зазиру од аутентичне деснице и аутентичне левице, сада можда више од деснице, али ће сутра и од левице. Вукадиновић указује да је левица коју су симболизовали Тони Блер или Герхард Шредер, компромитовала само име левице као што су разни други компромитовали име деснице.
„У Фрацуској су Марин ле Пен и Жан-Лик Меланшон представници аутентичног десног и левог покрета. У првом кругу су избацили Меланшона, прошла је Марин ле Пен и сад су сви против ње као да је она неко велико чудовиште и да ће она, не знам шта, објавити рат Европи, увести бог те пита шта, лов на вештице, спаљивање, ломаче. А онда ће се сви мобилисати, као у борби против њеног оца пре десет-петнаест година и тако ће с четвртином гласова Макрон постати председник Француске“, каже Вукадиновић.
Борко Стефановић, лидер Левице Србије, на питање да ли су се реторика па и циљеви левице и деснице приближили, каже да оно што их спаја јесте свакако јасна и врло убојита критика бирократизованог и корумпираног апарата у Бриселу.
„Приближили су се у једном заједничком ставу, да је Европска унија као конструкција која мисли на овај начин да се развије, неодржива. Постоје и значајне разлике. Пре свега левица жели да се примат стави на ЕУ као тврђаву социјалних права. Дакле, ми више немамо европску левицу која је ’људско правашка‘, то је умрло. Дакле, живимо у свету у којем те тенденције сада негују странке социјалдемократије или десног центра због тога су они сви исти“, каже Стефановић.
Он мисли да сви желе да ураде исту ствар, можда на други начин и другим методама или са неким другим лидером као што је Макрон у Француској.
„Освежено и лепше лице — суштински истог система. Ми морамо темељно, дубински да променимо систем, да га окренемо на главу, да људи сачувају своја стечена права. Дакле, не треба да се брину за своју пензије, за своје плате, него треба да се брину они који су у ствари отели од грађана, који су од држава направили творевине које су у служби крупног капитала и империјалних амбиција које се сада све више пројектују нарочито на Балкану. Ми овде на Балкану гледамо филм уживо који показује шта значи империјална чизма која ти долази и диктира све и која сада већ прелази, чини ми се, све границе“, каже Стефановић.
Наши саговорници су сагласни да је бити десничар нешто проказано. Као некада у Источној Европи, данас је слично на Западу, глобалистички мејнстрим свесно производи квалификацију да све што је проблематично бива одмах жигосано као насиље и фашизам.
„Марин ле Пен није мени из ока испала, али чињеница је да се дистанцирала од оца Жан Мари ле Пена и да је Национални фронт сада нормална десно конзервативна странка. Она је била опасност не зато што је угрожавала мањине у Француској, него је угрожавала бриселску бирократију и залагала се, о гле злочина и неопростивог греха, за поправљање односа Француске и ЕУ са Русијом. Ја бих рекао да је то црвена линија која се не толерише“, каже Вукадиновић.
Повезујући француске изборе и Србију Стефановић указује да су у Француској створене нове снаге, да је дошло до чишћења политичке сцене и да то у неком облику вероватно кроз дуже време и више пораза и разочарања чека и Србију.
