Једина амбиција Иљира Мете, када је, крајем осамдесетих година прошлог века био студент економије на Универзитету у Тирани, била је да предаје на том факултету. Његова академска каријера кратко је трајала јер се борби за демократизацију Албаније прикључио на самом њеном почетку.
Почетак његове политичке мисије повезан је са студентским протестима 1990, који су оборили албански стаљинистички режим. Данас, са само 48 година, спада међу политичке ветеране. Његова политичка биографија већ је толико пуна да му и није преостало ништа друго, осим да постане председник своје земље (што је функција церемонијалног карактера) или да се посвети међународној дипломатији, за шта има времена и после два петогодишња мандата, на колико има права према слову албанског устава.
Метин политички пут карактеристичан је за многе политичаре земаља у транзицији. Образовање стечено у Албанији надограђивао је на Харварду, у Лондонској школи економије и на Европској академији у Берлину. Политичку каријеру започео је у тренутку када је у Албанији свргнут један од најригиднијих комунистичких режима на свету. Свргавање комунизма и успостављање демократског поретка тражили су нове људе, чистих биографија, без повезаности са бившим режимом. Зато су у свим посткомунистичким земљама, па и у Албанији, млади политичари били у моди.
У неколико посткомунистичких земаља створене су и омладинске политичке организације. Мађарски ФИДЕС садашњег премијера Виктора Орбана је, можда, најпознатија партија израсла из једног омладинског покрета.
Евросоцијалистички омладински форум Албаније (FRESH), покрет коме је Мета припадао почетком деведесетих, није се, попут ФИДЕС, одлучио за самосталан живот, већ се присајединио Социјалистичкој партији, односно реформисаним комунистима. Заједно са Метом, члан FRESH био је и две године старији Пандељи Мајко.
Метин и Мајков политички пут биће испреплетени, на функцијама премијера смењивали су се између 1998. и 2002. Обојица ће постати премијери са 30 година (Мета 1999, а Мајко годину дана раније), чиме су постали најмлађи премијери у историји своје земље.
Било је то време када су се у Социјалистичкој партији, иако је била на власти, догађала превирања услед борбе за моћ између неколико утицајних политичара — Мајка, Мете, Фатоса Наноа… Мајко и Мета, као припадници млађе генерације, борили су се за преузимање власти у партији од старијих чланова који су Социјалистичку партију трансформисали од ригидне стаљинистичке у модерну социјалдемократску странку.
Међутим, Мета 2004. напушта Социјалистичку партију и оснива свој Социјалистички покрет за интеграцију, која је од 2009. друга по јачини политичка снага на албанској политичкој сцени. Тако је и странка десног центра, Демократска партија Салија Берише била принуђена да, после избора 2009, укључи Мету у коалициону владу као министра спољних послова, док је тренутно у коалицији са својим бившим партијским колегама.
Осим што је био премијер (1999-2002) и два пута министар спољних послова (2002-2003. и 2009-2010), Мета је обављао и функције заменика премијера у више мандата, министра-координатора, као и министра привреде, трговине и енергетике. На функцију председника Албаније изабран је са функције председавајућег албанским парламентом.
Поглед му је увек био окренут ка Западу, ка ЕУ и НАТО-у. За време његовог премијерског мандата, Албанија је потписала Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ. Био је гласан заговорник укидања визног режима са земљама Шенгенског споразума, не само за грађане Албаније већ и за грађане читавог региона.
Мета је био први албански званичник који је 2010. посетио Бујановац. Тада је, у интервјуу који је дао за један београдски лист, рекао да се противи насилној интеграцији севера Косова у независно Косово. Према изјавама које је тада давао, противио се и „размени територија“ између Косова и Србије (Бујановац, Прешево и Медвеђа за север Косова), уз речи да границе у региону треба да буду избрисане.
Тада, пре седам година, као министар спољних послова, Мета је у Србију донео пуну торбу предлога о српско-албанској економској сарадњи и, за разлику од свог претходника на месту председника Албаније Бујара Нишанија, који је југ Србије посетио марта ове године, посетио је Београд. Колико је променио политичке ставове за ових седам година, вероватно ћемо видети у неколико наредних месеци. Ипак, и тада је наглашавао да је једино питање у коме се Србија и Албанија не слажу питање Косова.
Што се тиче актуелне кризе у Македонији, Мета је категоричан да се не ради о међуетничком, већ о политичком сукобу двеју македонских партија.
Иљир Мета рођен је 1969. године на југоистоку Албаније, у Скрапару. По вероисповести је муслиман и ожењен је Моником, која је такође политички активна — посланица је његове странке у албанском парламенту. Имају троје деце, две кћерке и сина.
