Доналд Трамп изјавио је у четвртак да „апсолутно“ постоји шанса за „велики, велики конфликт са Северном Корејом“, а дан раније Бела кућа је ову земљу прогласила за „ургентну претњу“ америчкој националној безбедности и главни спољнополитички приоритет САД.
Да ли то значи да је рат на Корејском полуострву неминован? Да ли Америка, постављањем антиракетног штита у Јужној Кореји — који по хитном поступку треба да постане оперативан већ у наредних неколико дана упркос оштром противљењу Кине, војним вежбама надомак корејских обала и својом агресивном реториком — покушава да испровоцира реакцију Северне Кореје која би јој послужила као casus belli, како сугерише Николај Патрушев, секретар руског Савета безбедности? Како ће реаговати Кина у случају напада на Северну Кореју? Или нада за мирно решење кризе, ипак, и даље постоји?
Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ говорили Борислав Коркоделовић, дугогодишњи спољнополитички уредник у Танјугу и Стеван Гајић, сарадник Института за европске студије.
Током последња 72 сата руски председник Владимир Путин упозорио је да се ситуација на Корејском полуострву погоршава, а за њим је, после састанка са руским дипломатама, то поновио и Ванг Ји, кинески шеф дипломатије, указавши да ситуација лако може да ескалира и да измакне контроли.
„Сигурно је да ове оцене треба схватити крајње озбиљно, поготово јер долазе од тако компетентних личности као што су председник Путин и министар Ванг“, коментарише Борислав Коркоделовић, напомињући да је ситуација утолико опаснија и због тога што су у региону присутне четири нуклеарне силе — Русија, Кина, Северна Кореја и САД — и зато што је реч о делу света у коме се налазе неке од најдинамичнијих светских економија, које умногоме „одређују токове светске привреде. Уколико би ту дошло до поремећаја, то би се осетило у читавој глобалној економији“.
Споменута Трампова претња „великим, великим конфликтом са Северном Корејом“ пропраћена је и информацијама из Беле куће да су у току америчке припреме за рат на Корејском полуострву, а све то само неколико дана након што је Мајк Пенс, потпредседник САД, рекао да је „завршена ера стратешког стрпљења“, што је пак „Глобал тајмс“, лист близак кинеском руководству, оценио као најтеже речи које је један амерички званичник упутио на рачун Северне Кореје у последњих неколико деценија.
„После 100 дана од уласка у Белу кућу, Трампова политика се променила за 180 степени. Трамп кога познајемо из предизборне кампање и из инаугурационог говора потпуно је поражен, и сада имамо посла с једним сасвим другим човеком“, објашњава Стеван Гајић. „Политика коју је најављивала Хилари Клинтон и коју је, како се сада испоставља, Барак Обама обуздавао, сада добија на значају. То је последица притиска америчке ’дубоке државе’ и одласка Мајкла Флина и Стивена Бенона из Савета за националну безбедност САД, пошто су управо они били главни противници агресивне америчке спољне политике. Сада је свет опет у великој опасности, с тензијама које непрестано расту. Свет сад заиста јесте на ивици великог сукоба.“
Да су овакве бојазни оправдане, сведоче и вести са терена. У Јужну Кореју, наиме, стигла је нуклеарна подморница „Мичиген“ наоружана „томахавцима“, стиже и носач авиона „Карл Винсон“ са пратећом ударном групом бродова, убрзано се поставља и амерички антиракетни штит у Јужној Кореји, TХААД…
Борислав Коркоделовић указује, међутим, на могућност да је реч о својеврсној преговарачкој тактици. „Надам се да рат неће избити, и да је овде ипак реч о игри Доналда Трампа, бизнисмена, у којој се он понаша као трговац који улаже велике паре, надајући се да ће добити још веће. Међутим, у оваквим ситуацијама увек је могуће избијање сукоба“, каже наш саговорник, указујући на оптимистичнији сценарио даљег развоја догађаја: „САД ће своју реторику држати на високом нивоу, можда ће Северној Кореји бити уведене и додатне санкције, и све ће то бити у функцији притиска, не само на Северну Кореју да дође за преговарачки сто под условима Вашингтона, већ и на Кину, да буде што кооперативнија у вези с решавањем проблема на Корејском полуострву.“
С друге стране, опомиње Стеван Гајић, „америчка ’дубока држава‘ жели да се настави њена доминација планетом, и они виде рат као једину опцију… Трамп, трговац, више није креатор своје спољне политике“, додаје, коментаришући информацију да је злогласни Пол Волфовиц, главни архитекта напада на Ирак 2003. године под лажним изговором, постао неформални саветник Трамповог саветника за националну безбедност Х. Р. Мекмастера и секретара за одбрану Џејмса Метиса.
„Сада је само питање да ли ће Вашингтон проценити да би штета, коју би он и његови савезници претрпели, превелика, а уколико закључе да није, онда мислим да ће свим силама ударити на Северну Кореју, и онда ћемо заиста моћи да говоримо о трећем светском рату“, каже Гајић.
С тим у непосредној вези, стигле су вести да је Кина распоредила 150 хиљада војника на границу са Северном Корејом који се налазе у стању повишене борбене готовости какав се активира, како се наводи, у случају „директне војне претње“. Да ли су ту да би штитили кинеску границу, или да би ушли у Северну Кореју ако дође до сукоба? Сим Так, аналитичар „Стратфора“, оцењује да су они распоређени ради одвраћања евентуалног америчког напада, а „Глобал тајмс“ упозорава да „кинески народ неће дозволити својој влади да остане пасивна“ у случају покушаја свргавања режима у Пјонгјангу, и подсећа да је та земља „натопљена кинеском крвљу“, али и да би америчко заузимање Пјонгјанга „драматично променило геополитичку ситуацију на Корејском полуострву“, што Кина не може да дозволи.
Донекле утешно подсећајући да је америчка „’дубока држава‘ и раније била јака“ и да „Трамп није први амерички председник који је њена марионета, па ипак није дошло до трећег светског рата“, Борислав Коркоделовић закључује: „Кина је подвукла своју црвену линију, а то је да рата на Корејском полуострву не сме да буде… Не би ме изненадило да, у случају америчког напада, кинеске трупе уђу у Северну Кореју и кажу — не, ово је наша територија, уколико испалите још неку ракету, суочићете се са нама, а не само са севернокорејским режимом који ми од овог тренутка стављамо под своју пуну контролу.“
