Вест о ослобођењу Рамуша Харадинаја Сурлић је дочекао у Тирани на скупу о помирењу и, како каже, било је очекивано да су реакције албанске стране биле позитивне, јер је он у њиховом поимању неприкосновени национални херој који је неоправдано оптужен од српске стране у време Милошевићевог режима.
Сурлић каже да у Албанији не постоји простор да се покажу неки објективни разлози због чега Србија Харадинаја и даље терети за најмонструозније ратне злочине почињене на Косову. Они чак ни не сумњају у то што су сведоци који су имали кључне податке о Харадинају напросто нестајали или били ликвидирани.
Председник Центра за друштвена истраживања сматра да би Албанци могли да сагледају да је Харадинај ипак далеко од националног хероја, да је ратни злочинац који је починио злочин над Србима, али и над албанским становништвом које није хтело да се повинује снагама ОВК. Сурлић додаје да ако желимо мир на овим просторима Албанци и Срби треба мало више да разговарају и покушају да бар у једном моменту гледају на ствари из оне туђе перспективе.
Колико млади, то јест ваша генерација, сматрају да може да дође до помирења Срба и Албанаца?
— Када се сагледају политички и економски параметри, када из неког ширег угла посматрате Западни Балкан, ми јесмо усмерени једни на друге. Ни старије генерације не знају много о Албанији, то није исти случај као са земљама бивше Југославије. Албанија је била нека црна мрачна рупа још у време Енвера Хоџе, тако да не постоји искуство које би могло да нам буде од користи. Тек сада покушавамо да нормализујемо односе двеју држава, откривамо Албанију.
Да ли тај нови нараштај младих албанских интелектуалаца ипак занима шта је Рамуш Харадинај урадио или га априори гледају као јуначину?
— Проблем је што ипак постоји сентимент према косовским Албанцима и било би заиста превише очекивати да Албанци у Тирана заузму став који је супротан осећањима косовских Албанаца. Тај етнички моменат отежава рационално сагледавање онога шта се десило у прошлости и то јесте кључни проблем, јер би Албанци на Косову то заиста сматрали издајом матице. Еди Рама као представник власти, али и опозиција, у том погледу су уједињени, не постоји политички субјекат у Албанији који би рекао „хајде, чекајте да видимо да ли можемо да сагледамо ситуацију из неког другог угла, да ли је то питање Косова можемо да решимо на неки другачији начин“. То је и даље осетљива тема и мислим да ће у томе бити само мали помаци.
Француски суд је навео да би Харадинајево изручење Србији могло да узрокује „изузетно озбиљне последице по његову личност“. Шта то значи?
— Ако су закључили да је оптужница основана, логично је било да се у Србији суочи са најтежим злочинима које је починио. Када бисмо желели да оправдамо судије, могли бисмо евентуално да се фокусирамо на личну безбедност или претпоставку да би он априори већ био окривљен самим тим што је крочио у Београд. На крају ипак дођемо до тога да је у питању политичка, а не правна пресуда. Србија је дала све гаранције што се тиче безбедности и документације и ту није било простора да се једној демократској земљи оспорава већ доказано успешна улога у случајевима са ратним злочинима.
Онда се намеће питање — ко штити Харадинаја?
— Свакако га штите представници албанске заједнице, и финансијски и морално, јер је он у њиховим очима национални херој. Познато је да већ годинама улажу огромне напоре — ангажују лобистичке групе, а сада и најбоље адвокатске канцеларије. Са друге стране, међународна заједница страхује, јер без обзира колико ми напредујемо и колико се регион реформише, овај регион је и даље трустан, безбедносно нестабилан поготово по питању КиМ. Уколико су међународни представници имали неки утицај на ову одлуку, имали су је у контексту „ако Харадинај буде изручен Србији неће бити само напад на Србе на Косову већ и на међународне представнике, а самим тим и на Французе“. Тако нешто међународна заједница је по сваку цену желела да избегне, па и по цену правде за жртве злочина.
Да ли случај „Харадинај“ може да буде делегиран суду за ОВК?
— Ту је најшири маневарски простор и Влада Србије би наредном периоду дипломатским путем требало да инсистира на хитном формирању тог Специјалног суда за ратне злочине. За непостојање тог суда одговорна је управо мисија Унмика, која није успела да се суочи са озбиљним ратним злочинима на простору КиМ деведесетих година прошлог века. Тај суд је последње решење и могућност за међународну заједницу али за албанску страну да се неки од њихових представника суоче са оним што су учинили.
Да ли су реалне сумње које је долазе из српских обавештајних кругова да иза синхронизоване приче из Албаније и Косова о уједињењу стоје турске обавештајне службе?
— Ако је Турска сада у лошим односима са ЕУ тиме што је добила јасне поруке из Брисела да након одржаног референдума може да заборави било какву европску будућност, врло је вероватно да је једна од политичких намера била да Анкара преко народа који имају одређени културолошки и религијски сентимент кроз историју изврши одређене политичке утицаје. Турци можда желе да пошаљу поруку Европи „па не можете ви без нас, шта год ми учинили, па чак и након овог референдума, можемо и те како уз неку координисану акцију да пошаљемо сигнал да у вашем дворишту можемо да направимо проблем“.
Ванредни парламентарни избори могли би да буду одржани на КиМ 28. маја, или 4. јуна, а медији спекулишу да би Харадинај могао да буде јединствени кандидат опозиције за премијера. Да ли је пресуда из Колмара ветар у леђа и шта то значи за Хашима Тачија?
— Између Харадинаја и Тачија постоји ривалитет, тако да би евентуална промоција Харадинаја као неког новог политичког лидера значило политичку смрт за Хашима Тачија. Међутим, све више Албанаца је свесно да постоје и кланови који излазе из сфере политике и залазе у сферу криминала и трговине разним илегалним предметима и средствима иза којих стоје и Харадинај и Тачи. То само показује да је политика на КиМ само средство да се обезбеде клановске позиције.
Да ли је пресудно кога подржава Еди Рама — Тачија или Харадинаја?
— Самим тим што је Рама преко председника Албаније доделио декретом држављанство Харадинају, постоји индиција да је послао поруку да Тирана чврсто стоји иза Харадинаја и да види њега као неког будућег лидера на Косову. То Тачи може да препозна као нож у леђа, али треба нагласити да се и Рама суочава са политичким превирањима у својој земљи и протестима опозиционе Демократске партије, па неће имати луксуз да бира стране. Рама ће морати да подржава оног кога одаберу грађани на Косову и на тај начин ће то привидно деловати као јединство албанског народа ко год да је на одређеној политичкој позицији.
Иза нас су и председнички избори у Француској. Рејтинг Емануела Макрона се смањује, док његове противнице Марин ле Пен — расте. Какав финиш очекујете?
— Њен главни задатак је да привуче гласаче левице, јер је она традиционално јака у француском бирачком телу. Због тога Ле Пенова стратешки обилази фабрике чија је будућност неизвесна, то је врло лепо обликовала у крилатицу која се зове патриотски социјализам. Са друге стране, они који чак и подржавали Макрона били су негативно изненађени његовим славодобитним говором и понашањем њега и његових најближих сарадника који су већ те вечери ишли по скупим париским ресторанима и славили победу. То Макарона може да кошта одређеног процента, мада и даље истраживања показују да има убедљиву предност у односу на Ле Пенову. Ипак, ништа није извесно после оног што смо видели у САД.
Мисија Северне Кореје при УН саопштила је да ће Пјонгјанг на „тотални рат“ са САД реаговати нуклеарним ратом. Да ли је свет на корак од један такве катастрофе?
— То је врло озбиљно питање, јер све досадашње интервенције у којима су директно учествовале САД нису подразумевале нуклеарне силе. У овом случају, постоји и нуклеарна сила и диктаторски режим који није био забележен у историји савременог света. Уколико Пекинг не одустане од партнерства са Пјонгјангом, онда ће се две велесиле попут Кине и САД сукобити због питања Северна Кореје. Верујем у позитивне стране наше цивилизације, да ће разум ипак превладати.
