Чика Ђорђе, иако данас улази у деведесету, свакога дана у преподневним часовима дочекује и испраћа бројне групе туриста из свих делова света. Са истим жаром последњих 57 година говори стихове. Иако отежано хода, спреман је да пешачи да би пронашао претке оних који траже прадеду „солунца“ који се није вратио. „Радујем се, ускоро ћемо имати посебан дан“, каже нам Михајловић.
„Сад 9. маја имамо празник. Цело гробље је из Првог рата, само ми Срби имамо сахрањене и из Другог светског рата. Било је око две хиљаде интернираца у немачком логору у Солуну, њих 129 је стрељано. Међу њима је и отац Мише Јанкетића, знате сигурно ко је Миша Јанкетић, глумац“, каже Михајловић.
Када је пре три године био озбиљно болестан, Чика Ђорђе је добио достојну замену. Он је иначе трећа генерација Михајловића која чува сени предака. Иза његовог наследника, Краљевчанина Предраг Недељковића, стоји каријера радијског и телевизијског новинара. Његов радознали новинарски дух дао је причи о српским ратницима и страдалницима нову димензију. „Да ли сте знали да је Зејтилник посетио Јуриј Гагарин, то сам недавно открио, чика Ђорђе је успут поменуо, чинило се да то никог неће много занимати, ја свима причам, каже нам Недељковић“, каже нам Недељковић.
„Тај човек је то заслужио, јер ипак је урадио оно што није урадио нико пре њега. А дошао је на место које је топоним српског страдања, али и руског. Због Октобарске револуције Руси су заборавили на неке ствари које су људи који овде леже урадили. На самом Солунском фронту у борбама је учествовало више од 18 хиљада руских војника и официра“, објашњава Предраг Недељковић.
Вечни мир уз седам и по хиљада наших нашло је и 396 руских војника, међу којима су и два генерала. Овде је сахрањено и десет Руса погинулих у Другом светском рату. Иако није у обавези, Недељковић одржава и њихове хумке. Неколико их је чак сахрањено у српској спомен-костурници. Нови чувар гробља одмах их проналази, што није лако, много је имена у костурници.
„Постоји та нека спона између Срба и Руса коју људи заборављају и ниподаштавају у последње време. Заборављамо, али не смемо да заборавимо да цар Николај Други Романов није упутио ултиматум да ће потписати сепаратни мир са Аустроугарима и Немцима, не би се догодило оно што се догодило са Србима, страдало би и их још више, а само кроз голготу Албаније страдало је више oд двеста хиљада Срба. И то заборављамо“, каже наш млађи домаћин.
Гробље изгледа савршено, сваки камичак је на свом месту, трава подшишана, а стазе између хумки краси цвеће прелепих боја, више од пола века неговано руком Чика Ђорђа. Главна „снага“ на Зејтилнику данас је Предраг. Урбани младић из Србије који је заволео Гркињу и остао у њеној земљи.
Каже да ово што ради није посао, већ позив, начин живота. Посвећење. Ипак га питамо да ли је размишљао о томе да му можда једног дана може досадити живот на Зејтилнику.
„Не. Зато што је мој прадеда био ’солунац‘. Уосталом, овде, у самом центру града имате оазу мира. Живимо са папагајима, корњачама и јежевима. Многи ме питају, током ноћи кад останем овде, зар не постоји неки страх. Данас је била група из Црне Горе, једна госпођа ме је питала како сте се одлучили за овако морбидан посао. Одговорио сам јој, нити је посао, нити је морбидан. Људи треба да се чувају живих, а не мртвих“, истиче Недељковић.
Очигледно је да се наш саговорник добро сналази у свом посвећењу. Захваљујући њему, Чика Ђорђе се по подне одмара. И кад су велике врућине. Питамо га колико је он задовољан наследником.
„Ја немам сина, а он је најбољи за ове послове, да прича. Предраг је био новинар, прича много добро. Ја сам рођен овде, мајка ми је Гркиња, слабо говорим српски, као странац. Он зна француски, немачки, енглески, руски, ја не знам ништа од тога, само грчки и српски“, скроман је стари чувар хумки српских ратника, носилац ордена Светог Саве првог степена и Ордена српске заставе.
На крају разговора за Спутњик, човек који је деценијама симбол Зејтинлика, симбол љубави и поштовања према славној прошлости наше земље, открива нам још један детаљ. Зејтилник је посетио и Алексеј Леонов, први човек који је боравио у отвореном свемиру.
У Београд се, као и сви који посете ово гробље, враћамо влажних очију и пуних срца.
Имамо још једну вест. Ове године почеће велика обнова, комплетно реновирање влагом и временом нагризене спомен-костурнице на Зејтилнику.
