Последњу дебату председничких кандидата у Француској, Емануела Макрона и Марин ле Пен, која је у среду, уочи другог круга избора, одржана пред вишемилионским аудиторијумом, обележиле су оштре речи и међусобне критике политике противника.
Милош Јовановић, доцент Правног факултета у Београду и добар познавалац прилика у Француској за Спутњик каже да је ова дебата била вероватно најслабија која је у тој земљи одржана између два круга председничких избора још од 1984. године и да никога није осоколила да изађе на изборе у недељу.
„Дебата је била далеко испод нивоа неке озбиљније политичке расправе, и било ју је заиста мучно гледати. Чини се да је Емануел Макрон, иако није показао завидно знање и далеко од тога да је бриљирао, ипак оставио бољи утисак, али само зато што је Марин ле Пен можда била исувише агресивна и од прве реченице одабрала стратегију напада на свог противника. Готово сви коментатори у француској штампи слажу се у оцени да је дебата била катастрофална и да није била достојна председничке расправе два кандидата, као и у томе да је Макрон мало боље прошао, али не зато што је био добар, већ зато што је Марин ле Пен изабрала стратегију коју није могла да изнесе до краја“, оцењује Јовановић.
И Никола Јовановић, програмски директор Центра за међународну сарадњу и одрживи развој (ЦИРСД), сматра да је дебата била непревазиђена по нивоу агресивности, оптужби и инсинуација између два кандидата, између осталог, како каже, и из објективних разлога.
„Реч је о два кандидата који имају потпуно другачији систем вредности, визију Француске и визију света, па је свако од њих настојао не само да победи већ да делегитимише оног другог. Марин ле Пен је донела визију једне суверене Француске која прави одређени отклон у односу на своје атлантске савезнике, пре свега у односу на Америку, док се Емануел Макрон залагао за политику наставка онога што је радио актуелни председник Оланд и тврдио да је Француска утолико јача уколико је јаче њено партнерство са НАТО-ом и САД. Тако да су обоје заправо говорили о независној Француској, с тим што је Макрон види у атлантским структурама, док је Ле Пенова види као формално независнију и ван традиционалних савезништава“, напомиње Никола Јовановић.
Анкете иначе показују да Макрон одржава сигурно вођство од 59 одсто гласова, али и да му је Ле Пенова, која ужива наклоност 41 одсто бирача, све више за петама.
Када је реч о расположењу српске дијаспоре у Француској и ком су кандидату наклоњенији, Милош Јовановић каже да је њихов став јасан и кохерентан.
„Они су, већим делом, да не кажем сви, за Марин ле Пен, с обзиром на њен однос према Косову и Метохији, Србији, и уопште, када је реч о спољној политици, њено одсуство непријатељства према Владимиру Путину и Русији. Зато и није тајна да су српски бирачи махом за Национални фронт, што је крајње нормална и логична позиција у смислу политичког реализма“, оцењује Милош Јовановић.
Оцењујући аргументе које су кандидати изнели у дебати, Милош Јовановић каже да је симптоматично да лидерка Националног фронта није успела да поентира у темама у којима је морала да буде много боља и убојитија, попут имиграције, тероризма и безбедности француских грађана. То је, напомиње, велика штета, јер је одржала јако добар говор након резултата првог круга, можда и најбољи до тада, насупрот Макрону чије је обраћање тада било катастрофално.
Он додаје да је у кампањи између два круга Марин ле Пен такође била јако добра, па тим више изненађује да је у последњој дебати пропустила прилику да покаже да су ово судбоносни избори за Француску и да није реч о само два различита политичка програма већ о моделу друштва којем се тежи и опстанку Француске.
„Она није презала од тога да Макрону спочита афере док је био министар економије и да истакне да он промовише приватне интересе, што и није тако далеко од истине, али тон и начин на који је то говорила је на крају испао потпуно погрешан. Мада, треба имати у виду да јој није било лако, јер је против ње читав естаблишмент, па јој је можда саветовано да у дуелу да све од себе да ’демонтира‘ Макрона и покаже да он не може бити председник републике. То је, међутим, био ризичан подухват, и мислим да јој се није исплатио“, каже Милош Јовановић.
Према његовим речима, иако Макрон својим држањем није угрозио досадашњу позицију, у дебати је направио неколико озбиљних грешака, између осталог и када је реч о броју незапослених. Ипак, то није било довољно да озбиљно угрози предност са којом је и ушао у дуел са Марин ле Пен.
Да је у дебати више поена освојио Макрон сматра и Никола Јовановић из ЦИРСД-а.
„Не толико због садржине онога што је говорио, колико због тога што није дозволио да буде испровоциран и деловао је компетентнији, нарочито у питањима економије и Француске у оквиру еврозоне и ЕУ. Са друге стране, Марин ле Пен је, чини се, више настојала да изађе као лидер опозиције и деснице, него да заиста победи у дуелу и на овим председничким изборима. Зато мислим да ће нови председник Француске бити, готово извесно, Емануел Макрон, али верујем и да ће Национални фронт изаћи као никад јача политичка снага након председничких и парламентарних избора, док ће Ле Пенова бити један од најјачих актера у француском парламенту“, каже Никола Јовановић.
