Тишина која је уследила у званичним македонским политичким круговима после (само)избора Таљата Џаферија на место председника Собрања личи на затишје пред буру.
Грађана су наставили протесте против „тиранске платформе“ и одбили да признају његов избор, а ВМРО–ДПМНЕ саопштио је да подржава Николу Груевског на месту председника странке. Али о јучерашњем догађају, када је Џафери мистериозно ушао у кабинет председника Собрања, сам себи званичним печатом верификовао избор за председника парламента, и упутио писмо председнику Иванову којим га обавештава да коалиција СДСМ-а и три албанске партије има већину у парламенту, нема званичне реакције оданде одакле је сви очекују — од председника Македоније.
У овим околностима нико не зна шта ће даље да се дешава. Да ли ће Иванов дати Заеву мандат? Или постоји неко друго решење? Који су могући сценарији у Македонији сада?
Професор Уставног права и политичког система из Скопља др Тања Каракамишева Јовановска пре свега подсећа да Таљат Џафери није ни уставно ни правно, нити процедурално изабран за председника парламента, као и да против њега мора да се покрене поступак пред Уставним судом Македоније, како би се поништиле све претходне радње, али и спречиле последице које оваква одлука производи.
„Свим поступцима којима је ’изабран‘ повређена су четири члана Устава. Повређено је и 14 тачака Правилника о раду парламента, и три члана Закона о Скупштини. Одлука је, дакле, неуставна и у супротности са Пословником“, објашњава наша саговорница.
Она каже да и председник Републике Иванов у поступку давања мандата за формирање Владе може да затражи од Уставног суда да донесе одлуку о томе да ли је одлука „председника Скупштине“ уставна, законска и процедурална. Јер господин Иванов је дужан да води рачуна да се поштује Устав и Закон у обављању дужности.
„Тамо где постоји очигледан доказ да је поступак избора или одлука избора неуставна и незаконита, Иванов има право и обавезу да делује у циљу заштите Устава и закона Македоније. Било ко, ако делује ван Устава и Закона, сноси одговорност. Осим тога, у поступку за ’избор‘ председника Скупштине почињено је више кривичних дела предвиђених Кривичним закоником“, тврди професорка на скопском универзитету Тања Каракамишева Јовановска.
Како каже, према информацијама из медија, током следеће недеље одлука о „избору“ Џаферија биће објављена у „Службеном гласнику“. Оног тренутка, додаје она, када то буде објављено, почиње да производи правно дејство. До тада, Трајко Вељановски је званични председник Скупштине, која по Уставу и Правилима има право да објави нове парламентарне или локалне изборе. То је право само председника Скупштине.
По њеним речима, Уставни суд Републике Македоније може да разматра цео случај јер одлука о „избору“ Џаферија није објављена у „Службеном гласнику“.
„Уставни суд може да одлучи о иницијативи коју су поднели грађани и по службеној дужности, а нарочито када је у опасности уставни поредак земље и када је повређен Устав. Уставни суд ће морати да испита не само уставност, већ и законитост одлуке. Исто тако, Јавно тужилаштво ће морати да се суочи са кривичним пријавама против оних који су незаконито омогућили његов „избор“, истиче она.
Председник Иванов има могућности да сазове и Савет за националну безбедност, где може да се извуче закључак за даље деловање у земљи.
„Неколико је опција на располагању, нарочито ако Уставни суд одлучи да поништи избор Џаферија. Да буде јасно, без додељивања мандата за састав Владе од стране председника Иванова не може да се изабере нова
Влада у земљи. Уколико, међутим, посланици ’нове парламентарне већине‘ изаберу Владу без додељеног мандата, то ће бити још један неуставна и незаконита одлука које опет може бити поништена пред Уставним судом“, објашњава скопска професорка уставног права.
Ако се може судити по реакцијама које долазе од појединих чланица Европске уније, ни код њих нема јасног става. Грчки министар спољних послова јуче је упозорио да су против оних који „мисле и сањају сан о дестабилизацији Балкана и мењања граница“, пренела је грчка новинска агенција АНА-МПА.
У исто време из Велике Британије стиже јасан став да треба прихватити стварност и што пре успоставити изабране представнике.
