Амерички државни секретар Рекс Тилерсон први пут се ове недеље обратио свим запосленима Стејт департмента откако је преузео дужност. Он се већ једном обратио америчким дипломатама, и то 2. фебруара, дана када је постао државни секретар, али тада, у холу Стејт департмента није био комплетан састав Тилерсоновог министарства.
Тада је Тилерсон покушао да објасни слоган „Америка на првом месту“, који је био победнички слоган председничке кампање Доналда Трампа, јер код америчких савезника постојала је бојазан да ће домаћи послови превагнути код нове председничке администрације и да ће Америка занемарити своје савезнике.
Овог пута, америчке дипломате, према писању светских медија, највише је занимало како ће изгледати најављени буџетски резови, али Тилерсон о томе није говорио. Уместо тога, америчке дипломате чуле су од свога шефа каква је спољнополитичка визија Трампове администрације.
Амерички спољнополитички приоритети последњих деценија били су дисбалансу, рекао је Тилерсон јер су се САД превише фокусирале на економску сарадњу са земљама у развоју.
Оно што је можда још интересантније, Тилерсон је својим сарадницима рекао да САД треба да умање нагласак на људским правима јер, како је рекао, инсистирање да друге државе усвоје америчке вредности смањује способност Америке да унапређује своје економске интересе и интересе националне безбедности.
Док у САД ове вредности остају константе, америчка спољна политика може да се прилагоди, рекао је он.
Тилерсон се такође осврнуо и на односе са Русијом и Кином, као и на кризу на Корејском полуострву. Америчка влада ће, рекао је Тилерсон, против Северне Кореје увести „секундарне санкције“ које би погодиле све стране (неамеричке) компаније које још увек послују са Северном Корејом.
Што се Кине тиче, она, према Тилерсоновим речима, има огромну прилику да дефинише однос са САД у следећих неколико деценија. Он и секретар за одбрану Џејмс Матис „Бесни пас“ имаће у јуну састанке са кинеским колегама, а упоредо са њима о развоју економских односа разговараће секретари за финансије и трговину Стивен Мнучин и Вилбур Рос.
Када је посетио Русију прошлог месеца, подсетио је Тилерсон, рекао је Владимиру Путину да су руско-амерички односи достигли најнижи ниво од краја Хладног рата.
„Он (Путин) ми није противречио. Слегнуо је раменима и климнуо главом, као да се слаже“, описао је Тилерсон Путинову реакцију.
Ипак, то што Тилерсон није поменуо резове у буџету Стејт департмента највише је погодило америчке дипломате. О томе пише и аналитичарка Вашингтон поста Елизабет Самерс. Нови предлог владиног буџета укључује драматична смањења финансирања Стејт департмента и помоћи страним земљама, што ће америчким дипломатама одузети значајне механизме у управљању кризама, пише Самерс.
„Чак и ако ови резови не буду драконски, предлог сигнализира да Бела кућа не цени невојне инструменте политике и вероватно се на њих неће много ослањати“, закључује она.
Америчке дипломате, према писању агенције Ројтерс, боли и то што су слоган „Америка на првом месту“ користили амерички изолационисти који су се залагали да САД остану изван мешања у 2. Светски рат.
Такође, чини се да се још нису навикли на Тилерсонов начин рада, јер су незадовољни што им на састанку није омогућено да постављају питања државном секретару, што је био стил Тилерсонових претходника.
За коментаторку листа Политико Медлин Конвеј, Трамп греши због, како каже, срдачних односа са ауторитарним владарима земаља као што су Северна Кореја (!?), Египат или Турска. Конвејева оштро критикује Трампову намеру да у Белој кући прими филипинског председника Родрига Дутертеа, чија је влада, како Конвејева тврди, одговорна за убиства хиљада људи током борбе против трговине дрогом.
Обамина администрација изоловала је Дутертеа, који је тврдоглаво остајао при својој чврсторукашкој политици против дилера дроге, док Трамп тврди да се ради о стратешком потезу. Истовремено, пише Конвејева, покрети за људска права истичу да би Дутертеов пријем у Белој кућу значио легализацију насиља.
Једини аналитичар који позитивно оцењује Трампову спољну политику је Метју Крениг, аналитичар часописа „Форин аферс“, који наглашава да је администрација оставила иза себе реторику из председничке кампање и почела да усваја спољну политику која, у доброј мери, одговарајућа за изазове будућности.
„Трамп је од Барака Обаме наследио урушени међународни поредак, али окупио је врло способан тим националне безбедности да му помогне да је ажурира и ревитализује је“, закључује Крениг.
