Када је требало да постане телохранитељ тадашњег председника Националног фронта Жан-Марија ле Пена, сви су говорили Тијерију Лежијеу да неће издржати дуже од шест месеци.
„Знао сам о чему се ради. Невероватно брз ритам, паклено радно време, максимална расположивост, одмори сведени на најмању меру, скоро незамислив породични живот, ако не и немогућ. Нема више викенда у Нормандији, путовања на која идемо без припреме. Више су скоро немогућа или се ретко дешавају, пошто је правило да увек будем на дужности, спреман да кренем у сваком тренутку“, пише Лежије у књизи „Мисија Ле Пен“ која је промовисана у Београду.
Међутим, прави разлог уздржаности Лежијеових ближњих према одлуци да постане шеф обезбеђења председника Националног фронта је мишљење да је са 27 година, колико је имао када је прихватио посао, запечатио своју каријеру. Ле Пен је тада, како каже, био црна мрља у његовој биографији. Лежије је наставио посао обезбеђујући и Марин ле Пен, када је наследила оца на месту председника Националног фронта.
Књига представља приказ политичког деловања породице Ле Пен, каже Мирослав Паровић, председник Народног слободарског покрета. За 45 година постојања (основан је 1972), Национални фронт прошао је пут од странке на политичкој маргини, до странке чији лидер улази у други круг председничких избора у Француској.
„Прича која се налази у књизи и која је сведочанство једног времена, показује како је један човек, једна мисија, како је рекао Лежије, започела своје постојање те давне 1972, малим процентима подршке, а данас је дошла у позицију да учествује у другом кругу председничких избора у Француској и да уздрма саме темеље ЕУ и поретка који је успостављен после 1968. у Европи“, каже Паровић.
Паровић је позвао све Србе који имају право гласа у Француској да у другом кругу председничких избора у Француској гласају за Марин Ле Пен.
На различитим тачкама Земље данас имамо неку врсту пузајућих грађанских ратова са снагама које су сродне, каже главни уредник интернет портала „Нови стандард“ Жељко Цвијановић. Тако, према његовим речима, није тешко препознати сродност између Доналда Трампа, Марин ле Пен и Владимира Путина, као што није тешко препознати сличности између, како каже, клинтонистичког лобија у САД, опозиције Путину типа Наваљнија и Емануела Макрона.
Према Цвијановићевим речима, дилема пред које су медији ставили грађане, да се на француским председничким изборима ради о избору између кандидата естаблишмента и кандидата алтернативе, јесте лажна.
„Раст Националног фронта није био само производ умећа породице Ле Пен и људи који су се бавили том странком. Са друге стране, још један процес је био веома актуелан, а то је повећавање француске маргине. Шездесет одсто Француза осећа да се налази на маргини друштва. Када говорите о 60 одсто људи на маргини, ваша дилема не може да буде да ли ће победити кандидат маргине или кандидат естаблишмента, него да ли ће ово бити највећи пораз француске елите у њеној историји“, закључује Цвијановић.
Књигу „Мисија Ле Пен“ Тијерија Лежијеа издала је невладина организација Српски културни простор.
