Овај амбициозни 39-годишњи новајлија у политичким водама, који важи за заговорника пословања и дерегулативе, уздрмао је, међутим, француску политику умећем искусног политичара, наводи Би-Би-Си.
Потиче из северног града Амјена, из лекарске породице, а школовао се у Паризу где је студирао филозофију, након чега је постдипломске студије завршио на престижном Институту политичких наука и у елитној Националној школи администрације (ЕНА).
Године 2008. придружује се кући „Ротшилд и Си“, где четири године ради као инвестициони банкар, а први пут је „укус власти“ осетио под Оландом, коме је постао економски саветник, да би 2014. преузео и дужност министра економије.
Као министар је укинуо прописе који су дотад важили у неким индустријским секторима и дозволио да продавнице дуже раде недељом.
Радио је за социјалистичку владу, али су му се поједини у левом крилу партије супротставили, па је после две године проведене на функцији министра поднео оставку и основао сопствени, независни покрет.
Страствено се залаже за европске интеграције и тржиште ЕУ сматра кључним за Француску како би препородила своју исцрпљену економију.
За већи део француске пословне заједнице постао је „дашак свежег ваздуха“, с листом политичких предлога у корист пословања усмерених на подстицање привредног раста.
Макрон има план о јавним инвестицијама вредан 50 милијарди евра који би обухватио обуку за посао, прелазак са угља као енергетског извора на обновљиве изворе енергије и модернизацију инфраструктуре.
Планира значајна смањења пореза за корпорације и више простора за компаније у преговорима о 35-часовној радној недељи, односно планира да младима продужи радне сате, док би запосленима у петој деценији омогућио краћу радну недељу.
Намерава да смањи стопу незапослености са садашњих 9,7 на седам одсто, али и да забрани употребу мобилних телефона у школама за млађе од 15 година.
Макрон себе представља као „непријатеља национализма“ и кандидата „отворене Француске која има своје интересе — безбедносне, економске и социјалне — које жели да брани, али оперише у отвореном свету“.
У жустрој телевизијској дебати одржаној 3. маја показао је да уме да упути увреде жестоко колико и његова националистичка противница Марин ле Пен, док и назив његовог покрета — „У марш!“ — описује карактер овог амбициозног човека „у покрету“.
Његову страственост за говорницом многи исмевају, али је он успео да себи обезбеди позамашну подршку и пренесе поруку бирачима, док његов покрет има више од 200.000 следбеника с платформом која комбинује јавна улагања с политиком наклоњеном пословању.
Од 2007. ожењен је својом бившом наставницом драме Брижит Троње, која је 24 година старија од њега, а која каже да јој је још као 17-годишњак обећао да ће, шта год радила, она бити његова супруга.
Танјуг
