Избори у Ирану прво су, наравно, важни Иранцима, али Иран је регионална сила, један од најважнијих играча на Блиском истоку, а нашим грађанима могли би да буду занимљиви у контексту рата у Сирији.
На председничким изборима 19. маја у Ирану учествује шест кандидата, колико је одобрио Савет чувара, од скоро 1.700 пријављених.
„То је уобичајено за Иран, који има огроман број партија, коалиција, група грађана које кандидују своје људе и за парламент и за председничке изборе. Сваки муслиман који има 21 годину и који је верник има право да се пријави за кандидата за председника и онда Савет чувара прегледа све те пријаве. Без много објашњења зашто су изабрали баш те, просто кажу — ови могу да се кандидују, а остали не испуњавају услове“, објашњава у емисији „Спутњик интервју“ стручњак за Блиски исток, сарадник Института за међународну политику и привреду Слободан Јанковић.
Бивши ирански председник Махмуд Ахмадинежад неће моћи да се кандидује јер Савет није прихватио његову кандидатуру. Он је већ два пута био председник. Два мандата су сасвим прихватљива ствар, али ако би неко добио и трећи мандат, сматра се да би у том случају имао превише власти, што није добро за државу.
Истраживања јавног мњења, која углавном објављују странци, показала су да би Ахмадинежад могао да угрози актуелног председника Хасана Роханија, који је на овим изборима једини представник умерене струје, док су остали председнички кандидати из конзервативног блока — из различитих странака и покрета.
За разлику од Ахмадинежада, који се сукобљавао са Западом, Рохани је кренуо путем компромиса. Он је обећао бирачима да ће направити нуклеарни споразум, и то се заиста десило, обећао је бољу економску ситуацију, али њу није успео да обезбеди.
„Санкције су скинуте тек крајем 2015, тако да би његови гласачи могли да му пруже још једну шансу“, каже Јанковић.
На питање како изгледа кампања у Ирану, Јанковић каже да се све своди на исто. Међусобне оптужбе за корупцију, за лоше обављен посао, за запошљавање преко везе.
„Главни Роханијев изазивач је градоначелник Техерана Мухамед Бакер Калибаф је конзервативац. На листи је и Ибрахим Реиси, државни јавни тужилац и човек који има дугу каријеру у тужилаштву, тврдолинијаш који би вратио иранску политику на неко јасније сукобљавање са Западом, да се мање савија, што и јесте карактеристика тврдолинијаша“, објашњава Јанковић.
Што се тиче страног мешања у изборни процес у Ирану, наш саговорник каже да не зна како би то успели да ураде. Напомиње да су медији у иранским рукама, у власништву великих религијских фондација или саме државе.
„Јавни тужилац Ибрахим Раиси долази из једног великог религијског концерна, фондације која је изузетно богата. Они имају огромне приходе, имају своје листове, своја предузећа у области пољопривреде и у другим гранама, економске институте… Постоји низ фондација које обрћу милијарде и милијарде долара на годишњем нивоу“, каже Јанковић.
Уколико Рохани победи на предстојећим изборима, Јанковић не очекује његово снажније приближавање Западу.
„Нема ту много простора, барем док је актуелно питање Сирије. Биће актуелна и ситуација са Ираком, јер делује да Американци желе да се још више ангажују у Ираку, што никако не одговара иранским интересима, тако да тешко да ћемо имати простора за неко веће приближавање. Може са Европском унијом, и то је друга ствар, али само под условом да дође до једне трансформације ЕУ, а да то приближавање није видљиво, бар не у наредних годину дана“, каже Јанковић.
Говорећи о нуклеарном споразуму, Јанковић је рекао да је Иран прилично смањио своје капацитете, да је десетковао број центрифуга за обогаћивање уранијума. Додаје да су инспекције честе и јасно кажу да се Иран придржава споразума.
„Они не могу тек тако да направе атомско оружје а да се то не примети“, каже Јанковић.
Када би Иран имао нуклеарно оружје, побољшала би се његова преговарачка позиција, дошло би до баланса.
„Израел, како ја кажем америчка истурена база, не би могао више да доминира тек тако. Наравно да би онда Саудијска Арабија тражила од Американаца — дајте и нама нуклеарно оружје да се осигурамо од Ирана и слично“, каже Јанковић и додаје да САД и даље држе санкције због Израела, а он не верује да ће их потпуно укинути.
