Владајући ДПС јесте освојио појединачно највећи број мандата, али од 34 одборничка места у скупштини Херцег Новог опозиција у случају ширег договора може заједно имати чак 20 мандата. За разлику од избора 2014, ДПС је освојио око 1.000 гласова мање, а координатор ове партије за Херцег Нови Петар Ивановић појаснио је то констатацијом „грађани Херцег Новог нас нису најбоље схватили“.
Сви против ДПС-а
Поред ДПС-а, највећи губитник ових избора је Грађанска група Избор Душана Радовића Круша, која је била у коалицији са ДПС-ом и чијим изласком из већине су и узроковани ванредни избори. Избор је изгубио осам од девет одборничких места.
Смена власти у овом граду је више него извесна, каже за Спутњик Марко Вешовић, новинар подгоричког листа „ДАН“ јер после договора Новске листе, Демократа, Демократског фронта, Избора, СНП-а, па и коалиције СДП-а и УРА-е, ДПС остаје без још једне општине.
„Пажљиво сам пратио дешавања у предизборној кампањи и поруке које су слали носиоци листа и челници структура које су учествовале, а такође пратим и деловање локалних лидера који сад могу да буду језичак на ваги и зато сматрам да нема никакве сумње да ће договор опозиције бити постигнут“, тврди Вешовић за Спутњик.
Да опозиција има могућност да поново влада Херцег Новим сматра и црногорски новинар Матија Николић и додаје да се један по један град отима из руку ДПС-а, а да су они имали само једну победу, и то сумњиву, у Никшићу, где је опозиција бојкотовала изборе.
„Херцег Нови је бастион опозиције и у њему су на власт долазиле и владале су оне странке и партије које су имале национални, српски предзнак. Карактериста ових избора јесте да су грађански орјентисане демократе Алексе Бечића освојиле највећи број мандата, па то указује и да партије са националним предзнаком губе у Херцег Новом“, констатује Матија Николић.
Ванредни избори
Оно што се после ових избора може извући као нека поука за ниво целе Црне Горе, према мишљењу Марка Вешовића, јесте да је тренд пада популарности и снаге ДПС-а међу грађанима евидентан.
„Мислим да случај ’државног удара‘, који је својевремено био врло важан део ДПС-ове политичке стратегије, више не игра никакву улогу, па сам мишљења да ће избори на јесен ове године у Мојковцу, на Цетињу, у Улцињу и Петровцу можда дати јаснију слику како ДПС стоји на државном нивоу“, сугерише Вешовић.
Посебно су, додаје Вешовић, у Мојковцу и на Цетињу интересантни избори јер тамо опозиција није без шанси, па ако би и ту добро прошла опозиција, заиста се, тврди он, мора поставити питање организације ванредних парламентарних избора, што је могуће пре јер ће бити јасно да је власт без већинске подршке црногорских грађана.
„Кад власт изгуби изборе у неколико општина, и то редом у извесном временском периоду, а не успе да добије нигде или ако победи да побеђује под сумњивим околностима, онда би се потпуно логично наметало питање ванредних парламентарних избора. Међутим, као што знате, у Црној Гори су многе демократске тековине остављене са стране“, напомиње Матија Николић.
