У Средњем веку, када се племић уводио у нови посед, обичај је био да прво посети краља, који му је давао потврду на посед. Тиме је племић стицао легитимитет. Затим је потврду добијао од моћнијих барона, чиме би утврдио свој статус.
Слично је било и у турско доба. Обичај је био да се од султана добије ферман, којим је потврђивано право на управу одређеном облашћу.
Европа је давно изашла из Средњег века, а легитимитет се већ одавно стиче на изборима. Ово правило важи свуда, осим на Балкану, посебно у Македонији.
Таљат Џафери, који је за председника Парламента Македоније изабран на паузи заседања, уз звуке албанске химне, у немогућности да легитимитет стекне на начин уобичајен у европским земљама, пошао је, уз свесрдну западну помоћ, овим другим, средњовековним путем.
Прво је добио честитке, замену за некадашње султанове фермане, из Вашингтона, Берлина, Брисела. Потом су у Скопље стигли господареви емисари, Едуард Кукан, Иво Вајгл и Кнут Флекенштајн.
Затим се Џафери запутио за Брисел, метрополу у којој се срео са „господарима“ који су га, када македонски грађани то већ нису, потврдили као председника Парламента Македоније. Џафери је, такође, добио позив од Иљира Мете, председника Парламента Албаније и новоизабраног албанског председника да посети Тирану.
Позив Џаферију да посети Тирану показује његову недвосмислену окренутост својим покровитељима, ЕУ и Албанији, и приврженост реализацији плана описаног у „тиранској платформи“, каже аналитичар Александар Гајић.
„Он на тај начин поручује македонским бирачима, свим странкама и Зорану Заеву, да је он чврсто опредељен да нова Влада мора да почива на ’тиранској платформи‘“, каже Гајић.
Џаферијев одлазак у Тирану имаће и симболичку поруку која је већ била видљива приликом његовог уласка у кабинет председника Парламента, када је на сто поставио три заставице — албанску, македонску и заставицу ЕУ, највишег суверена од кога Џафери црпи квазилегитимитет, додаје Гајић.
„На симболичком и спољнополитичком нивоу он показује да су његови приоритети на првом месту Брисел, на другом месту Тирана, а на најнижем месту само Скопље и политичка ситуација у Македонији“, каже Гајић.
Према његовим речима, ситуација у Македонији неће се смирити потврдом Џаферија на месту председника Собрања. Иако је ВМРО-ДПМНЕ под притисцима одустала од радикалног супротстављања наметању нелегалног избора Џаферија за председника Собрања, неће се тек тако помирити са конституисањем Владе која ће почивати на антиуставним основама, односно „тиранској платформи“, каже Гајић.
Џафери је већ послао документ у којем од председника републике Ђорђа Иванова тражи да предложи Владу састављену од СДСМ Зорана Заева и албанских партија у року од десет дана. Иванов ће, с обзиром да је отпутовао у посету Турској, највероватније игнорисати тај захтев и сачекати да тај рок прође, тврди Гајић, тако да ће конституисање Владе бити дупло мањкаво.
„И због мањкавости у избору председника Скупштине и због тога што мандат за састав Владе неће поверити председник државе. Највероватније ће ићи на то да изврше неку врсту самопроглашења нове Владе и то ће, заправо, бити само наставак политичке кризе“, каже Гајић.
Грађани који протестују и ВМРО-ДПМНЕ неће се помирити са том ситуацијом, а како ће реаговати још је непознаница, наставља Гајић и додаје да ће највероватније покушати да делегитимишу и Џаферијев избор за председника Собрања и избор нове Владе.
„Вероватно ће потенцирати чињеницу да су рокови за избор Владе прошли. Наиме, три месеца од конституисања Парламента након избора, прошла су у овим прегањањима и, поштујући закон, председник Скупштине морао би да распише нове парламентарне изборе. Најлогичније би било да буду расписани са локалним изборима, који већ касне. Међутим, видимо да Заев и албанске партије неће да иду на нове парламентарне изборе“, каже Гајић.
Он предвиђа наставак, како каже, политичке драме уз разне видове борби, а о каквим ће се борбама радити, знаћемо када будемо знали за које ће се видове борбе определити ВМРО-ДПМНЕ, закључује Гајић.
У Македонији је извршен државни удар, а сви се претварају да се то није догодило, каже представник српске мањине у Собрању Иван Стоилковић.
Џаферија су на место председника Парламента изабрали Брисел, Вашингтон и Тирана и нормално је, каже Стоилковић, што Џафери иде у Тирану како би потврдио легитимитет.
„Тиме се ставља до знања да је Албанија директни учесник у причи, да се Албанија меша у унутрашње ствари Македоније, а да Заев оптужује Србију да се меша у њене унутрашње ствари тиме што је позвала грађане да сачувају мир“, каже Стоилковић и додаје да у Македонији још, како каже, пролази прича из деведесетих.
„Шта год неко други да уради, па макар и највеће свињарије, Срби могу без проблема да буду оптужени за дестабилизацију. Мантра деведесетих није изашла из Македоније. Уколико се оваква прича продужи, на јужним границама Србије добијамо, по политичком опредељењу, Хрватску, јер албанска политика је антисрпска политика“, закључује Стоилковић.
