У Русији нема породице чији члан није погинуо у рату. Победу над фашизмом руска војска платила је огромним жртвама. На бојном пољу остало је око 27 милиона људи, а милиони су остали инвалиди.
Почаст жртвамa одаје се сваке године на Дан победе великом војном парадом у Москви, али и у многим другим радовима широм огромне Русије.
Ипак, свечана атмосфера почиње много раније — по улицама у целој земљи деле се „георгијевске траке“, обичај који је већ постао традиција и коме се придружује све више земаља у свету. Наранџасто-црна трака, каква краси највећи орден Русије, Орден војничке славе, качи се на посебан начин на ревере грађана. Носе је сви — и млади и стари, и жене и деца. Понос због велике победе над фашизмом, уткан је у гене сваког грађанина Русије. Акција „Георгијевска лента“ као симбол победе над фашизмом обележава се од 2005. године и за то време је у 30 земаља света подељено више десетина милиона жуто-црних лентица.
Посебна пажња посвећује се ветеранима којима се са великим поштовањем обраћа и руководство земље, али и млади људи који иду улицама са нарамцима каранфила и поклањају их ветеранима у знак захвалности за велику победу.
Иначе, за ветеране, који су већ сви у озбиљним годинама, овог пута је организован специјални превоз — до трибина су их превозили малим електричним возилима, а одушевљеним повицима „Ура“ пратили су их учесници параде док су чекали да свечаност почне.
Хладно и ветровито време ни ове године није покварило величанствену свечаност на главном московском тргу који је био препун оних који су желели да учествују у Великој победи.
Свечаност је почела издавањем команде за изношење националне заставе и заставе победе и оружаних снага Русије, уз звуке песме „Свети рат“.
Чета бубњара задала је темпо свим учесницима параде — 120 корака у минуту. Хиљаде војника марширало је као једно. Потом су кренуле парадне формације разних родова војске.
Упркос савршенству корака свих родова војске, највише погледа привукле су представнице лепшег пола. Жене-војници, у белим сукњама, први пут су на паради учествовале прошле године, и још тада су задобиле највеће симпатије. Тада их је било 106, а овог пута, дупло више.
Главна новина овогодишње параде била је арктичка техника, специјално рађена за руске арктичке групе, али традиционално најлепши део параде авијација је отказана због лошег времена.
И, као и увек, посебну пажњу присутних изазвала је појава команданта оружаних снага Владимира Путина, који је поздравио учеснике и подсетио их да Русију нико никад није победио, додавши, да никад и неће.
После параде Путин је праћен највишим руским званичница отишао у Александровски сад, где је положио цвеће поред вечног пламена који чувају руски гардисти. Ту су и мермерне спомен-плоче градовима-херојима, местима у којима су се одвијале најжешће битке у Другом светском рату.
Многи су као симболичну доживели чињеницу да је поред Путина ишао Генадиј Зјуганов, председник КП Русије, можда и да подсети на улогу комуниста у херојској борби совјетских народа.
Војне параде су организоване у укупно 26 градова широм Русије, а само у Москви се одржава више од 400 манифестација.
Српски војници ове године нису дефиловали Црвеним тргом, али ће се српска труба чути на улицама Москве — дувачки оркестар Дејана Лазаревића учествоваће на манифестацији „Бесмртни пук“, у шетњи потомака оних који су погинули у Другом светском рату. Очекује се да ће ове године у „Бесмртном пуку“ у Москви учествовати од 700.000 до милион људи.
„Поносимо се вама“, добацивали су пролазници ветеранима, честитајући им Дан победе.
Један од ветерана је можда и најлепше описао лепоту параде и то само у четири речи: „Сила, моћ, лепота, младост“.
