Русија је Савету безбедности УН поднела на разматрање нацрт резолуције за подршку Меморандуму о стварању зона деескалације у Сирији, саопштили су у сталном представништву Русије при Светској организацији. Како се наводи, гласање о документу може бити одржано ове недеље.
Меморандумом, који су током преговора у Астани 4. маја потписале делегације Русије, Ирана и Турске, договорено је стварање четири зоне деескалације у Сирији, у које улазе провинција Идлиб и неколико делова суседних провинција Алепа, Латакије и Хаме, затим рејон северно од града Хомса, као и Источна Гута и јужне провинције Дара и Кунејтра. Споразум предвиђа да у тим зонама буде уведена забрана војних активности, укључујући и полетање авијације.
Немања Старовић, новинар и историчар, познавалац Блиског истока, за Спутњик каже да је у овом тренутку тешко проценити да ли ће руска резолуција у УН бити усвојена, с обзиром на то да су односи између Москве и и Вашингтона још увек нарушени, али верује да за то постоје велике шансе, поготово имајући у виду да је овакво решење подржао и специјални изасланик УН Стафан де Мистура.
„Меморандум о зонама деескалације на подручју Сирије последица је, пре свега, већег нивоа разумевања које у последње време влада између Москве и Анкаре. Оно је постало могуће након одустајања Турске од дугогодишње политике прилично ригидног инсистирања на одласку Башара ел Асада као предуслова за било какво мировно решење", објашњава Старовић и подсећа да ово није први овакав споразум.
Како каже, још почетком марта дошло је до распоређивања сиријских снага на простору западно од града Мамбиџа, као својеврсне тампон-зоне између курдских снага и протурски оријентисаних побуњеника, који такође представља велики израз разумевања између Москве и Анкаре.
„Чињеница је да се су све снаге на терену након петогодишњег рата прилично исцрпљене, да не постоје више мобилизацијски капацитети међу зараћеним странама и да управо овакви споразуми какве имамо последњих неколико месеци и који подразумевају одређену врсту и амнестије за побуњенике и евакуацију из одређених подручја, представљају пут ка коначном политичком решењу. Јако је битно да своју одговорност у свему томе поред Москве преузму и Анкара и Запад, али и заливске монархије, јер проблем са овом врстом споразума је у томе што такозване побуњенике, поред слободне сиријске армије, сачињавају и неке екстремне џихадистичке групе које су до скоро исказивале лојалност терористичкој мрежи Ал Каида“, напомиње Старовић.
Владимир Богатиров, војни аналитичар и председник савета директора Националне асоцијације заједница руских официра МЕГАПИР, каже за Спутњик да учешће помоћника државног секретара на преговорима у Астани и позитивне реакције из Вашингтона поводом резултата преговора указују на то да би САД могле да подрже резолуцију коју је поднела Русија.
„Осим тога, верујем да ће се ’ударна антируска песница‘ у Савету безбедности — Велика Британија и Француска, овог пута уздржати од критике на рачун Русије, јер је основни циљ меморандума — нормализација ситуације у Сирији и заштита права цивила. Споразум већ доноси прве резултате, а резолуција УН би сигурно допринела даљој релаксацији ситуације“, објашњава Богатиров.
Он истиче да је невероватно тешко одржавати режим прекида ватре у зонама деескалације, јер скоро сви актери имају опречне ставове и супротне визије решавања сиријског проблема.
„САД се и даље односе према руским предлозима са резервом, па ће сигурно покренути питање улоге Ирана у решавању сиријске кризе, а исто се односи и на део сиријске опозиције. Такође, руске Ваздушно-космичке снаге су обуставиле летове изнад зона деескалације, док у Пентагону истичу да се снаге коалиције неће придружити овим мерама. Међутим, без обзира на многобројна неслагања, важан корак ка помирењу је ипак учињен — Меморандум о стварању зона је пре неколико дана ступио на снагу, војници надгледају ситуацију и последњих дана у овим зонама није забележен ниједан велики инцидент. Али ствари ипак треба гледати реално и сигурно ће бити провокација у зонама деескалације“, каже Богатиров.
У питању одржања примирја у зонама деескалације умерено оптимистичан је и Немања Старовић.
„Показало се у последњих неколико месеци да Турска има веома снажан утицај на одређене фракције побуњеника које колоквијално зовемо умереним снагама и верујем да ће она успети да примени тај свој утицај на терену, као што се показало на ратиштима на крајњем северу Сирије. Са друге стране, када говоримо о овим екстремнијим групацијама, џихадистима, мислим да Турска нема потпуну контролу над њима и зато је важно да у овај процес буду укључене и заливске монархије попут Катара, које су безрезервно пружале озбиљну политичку и логистичку подршку џихадистима“, напомиње Старовић.
Иначе, сиријски министар спољних послова Валид Муалем изјавио је да ће та земља одбацити било какву улогу Уједињених нација у надгледању примене споразума о успостављању четири зоне деескалације у Сирији. Он је најавио да ће се сиријска влада придржавати услова из руског плана за „зоне деескалације“, све док то чине и побуњеници.
Овакав став власти у Дамаску за Старовића није изненађење.
„Њихов став је потпуно логичан јер се више пута показало, како у самој Сирији тако и у другим деловима света, да управо некакве мировне снаге представљају параван за спровођење неких других делатности. Са друге стране, видели смо да ће сиријска влада раширених руку прихватити ’мониторе‘ који долазе из Руске Федерације и других држава које сматрају пријатељским. Ипак, мислим да то није кључна ствар и да од добре воље снага на терену, као и добре воље Анкаре и Запада, зависи да ли ће ова врста примирја уродити плодом“, закључује Старовић за Спутњик.
Коначне мапе зона деескалације биће утврђене 4. јуна, а у Министарству одбране Русије раније су нагласили да потписивање споразума у Астани не значи прекид борбе против терористичких организација ДАЕШ-а и Нусра фронта.
