Чудно време дошло, мора да се доказује невиност. Гуглова платформа Јутјуб омогућава корисницима право да бесплатно постављају видео-снимке на своје канале, али само до момента док вас неко — било ко — не пријави. Тада, најчешће, постајете жртва која мора да се брани.
Правила за друге, изузеци за себе
Пријаве се углавном тичу наводних повреда ауторских права, тако што тај који пријављује има могућност да вас тужи, али нема обавезу да доказује да је одређени материјал стварно његов, већ да је ваш морате да доказујете ви.
Зашто?
Зато што Јутјуб више воли себе од вас, па из предострожности готово аутоматски реагује на сваку притужбу и блокира ваш видео-материјал како не би дошао у ситуацију да њега туже.
Дакле, нема бесплатног ручка. Иако Јутјуб већим бројем корисника добија на још већој популарности, па и на тај начин има корист од вас, он вам нешто омогућава али задржава право да вам све то трајно или привремено одузме.
Ви сте, на пример, обезбедили камере, саговорнике, пут на одређене локације, средства… Онда сте све то снимили, измонтирали, потом сте то поставили на свој канал на Јутјубу и после одређеног периода уместо броја прегледа и видео-материјала на црној подлози угледате црвени смајли са обешеном усном који, као, ето жали што је ваш видео блокиран.
„Овај видео снимак обухвата садржај партнера [Merlin] KVZ Digital, који га је блокирао на основу ауторских права“ писало је на Спутњиковом Јутјуб-каналу на месту где је требало да стоји ексклузивна реакција премијера Александра Вучића поводом изјаве бившег шефа верификационе мисије ОЕБС-а на КиМ Вилијама Вокера да има пројекат за „уједињење Албанаца у Албанији и на Косову, али и у дијаспори“.
Да ли је твоје, стварно, твоје
Дакле, премијер је одговорио на питање Спутњикoвог новинара, све је снимљено Спутњиковим камерама, припремљено за објаву у Спутњиковом студију, објављено на Спутњиковом каналу, број прегледа постао је двоцифрен и онда — мрак.
Читаоци портала Спутњик су на тај начин 15 сати били ускраћени да чују и погледају реакцију новоизабраног председника Србије све док наши продуценти нису реаговали и почели да доказују Спутњикову невиност.
Ексклузивни материјал Спутњика преузео је Јавни сервис Србије, све кабловске и телевизије са националном фреквенцијом, највећи број интернет портала, а можда су и неки „приватни“ канали на Јутјубу део и цео снимак поставили као свој.
И онда нас је или неко пријавио или је Јутјубов алгоритам сам препознао исти материјал на неколико различитих места. Ни крив ни дужан Спутњик је претрпео штету. Притом је морао и да се брани.
Јесмо ли сви убице
Примењено у offline животу ово online правило би значило да сваки човек мора да има адвоката којег ће, злу не требало, као ватрогасце, да плаћа редовно како у неком моменту не би сваки од нас био оптужен да је лопов или чак убица. Напросто, неко може да баци сумњу на вас иако покојника нисте срели никад у животу, а ви онда морате да доказујте да вам руке нису крваве и да вам је савест чиста.
Џаба вам што сте све урадили сопственом, да тако кажемо, памећу и сопственим ресурсима кад нисте ангажовали неког да то ваше (за)штити. Преведено: нисте платили рекет или нисте ангажовали бранитеља. Ако чињенице (да нисте криви) не одговарају тужитељима, тим горе по чињенице.
Јутјуб као платформу користе велике компаније, корпорације, медији, мале породичне фирме али и велики број „обичних“ корисника.
И кад један такав убоги човек сними, на пример, пад авиона или неку катастрофу, окачи то на свој „незаштићени“ канал на Јутјубу, а медијске куће му га преузму, алгоритам ће забранити видео-снимак правог аутора јер је медиј који га је узео заштитио свој канал и ангажовао агенцију.
Спутњик је, без лажне скромности, велика компанија за коју је ова Јутјубова забрана равна уједу муве, али је доводимо у питање због свих осталих (великих и малих) и одбране принципа да се доказује кривица, а не невиност.