После физичког напада на Бернара Анри Левија, он је још једном наступио на трибини у оквиру фестивала „Белдокс“ и рекао да се није залагао за бомбардовање Србије. Огласили су се и млади скојевци који кажу да су организација која се залаже за свет мира и правде, за разлику од онога за шта се залаже контроверзни филозоф и да је гађање Левија тортом већ виђено у Белгији, Француској и Италији.
Инцидент на „Белдоксу“ за Спутњик је коментарисао историчар Чедомир Антић, који је прошле године био сведок сличног на трибини о историји Републике Српске на Филозофском факултету, када је група анархиста хтела да прекине трибину, да би потом на њих насрнули неофашисти који су их чекали у сали.
Антић сматра да је трагично што се опозиција, уместо да се окупља око идеје српске државе, идеје демократије из 19. и 20. века, окупља око анархизма и неокомунизма. То је потпуно противно свим нашим традицијама, па чак и левичарским које су код нас увек биле јаке, каже Антић.
„Комунисти су одавно, не само поражени од америчког и европског капитализма, већ су и припитомљени, капитализам је у потпуности депласирао и декласирао левицу“, каже Антић за Спутњик.
Он додаје да је дискурс екстремне левице преузет од стране националних компанија. Све то примењују на нашим несређеним земљама, а на својима не. Чак се и мањинска права не примењују у Америци и Британији, примењују се више појавно, а мање реално, каже Антић.
„Нажалост, наша екстремна левица показала се као крајње недемократска. Левија су гађали тортом, што значи да је ово земља благостања, народ нема хлеба да једе, а они страног манипуланта и мрзитеља гађају тортом. Саветовао би им да напусте идеје анархизма и комунизма, јер су то идеје тоталитаризма. Ова земља по мом уверењу мора да прође кроз период модерне деснице, у крајњем случају да се устроји као држава, па тек онда можемо да говоримо о левици“, истиче Антић.
Саговорник Спутњик подсећа да је његова генерација младих бунтовника имала снаге да са Универзитета избаци француског министра културе Жака Ланга, социјалисту који је био заговорник бомбардовања Србије. Део професора тада је тражио да се казне студенти који су то захтевали, али већина их је ипак подржала. Тако се бране принципи, а не тако што неко пропагира тоталитарну организацију каква је СКОЈ или Комунистичка партија Југославије, која је на овим просторима убила једнак број људи као и нацисти, истиче Антић.
„У целој тој трагедији за наше комунисте била је повољна околност што је извршен геноцид над Србима у Босни и Хрватској, у НДХ, па испада да је фашистички блок убио више људи него они. Оставили су биолошку генерацију своје деце која су овде направила капитализам. А сада деца те деце глуме анархисте мерећи его са својим очевима и мајкама. Јесу ли некада изашли на улице, у предграђа где живи српска радничка класа, да питају како је, већ се гаде над њима. А имају пара да купе торту за Левија. Најрадије би га гађали пиштољем, али проблем је што се за то иде на робију, па није згодно“, закључује Антић у изјави за Спутњик.
Коментаришући долазак Левија на Међународни фестивал документарног филма „Белдокс“ историчар Антић присетио се речи једног његовог критичара који је рекао: „Бог је мртав, али је моја фризура јако лепа“.
„Проблем је што овде постоје људи који га обожавају, који овде, нажалост, још нешто представљају. Људе као што је Леви најлакше је поразити истином. Истином да је он управо све супротно од онога што пропагира. Треба да се извини за рат против српског народа, за сукцесивне кампање против његових легитимних права, за злоупотребу злочина и које су вршили Срби и који су вршени над њима“, каже Антић.
Додаје да је пројекат Бернара Анрија Левија сто пута банкротирао у Европи, али је очигледно проблем у томе што у Србији немате гласа који ће му то рећи.
