Рајсова је, стицајем околности, почетком деведесетих година прошлог века, када је још била само професор на универзитету Стенфорд, делила кабинет са једним Русом, испричао је у емисији „Спутњик интервју“ руски историчар Андреј Фурсов, не откривајући име свог колеге.
Будућа десна рука Џорџа Буша Млађег упитала је руског „цимера“ зашто у Совјетском Савезу и Русији, ако не желе да нешто буде објављено одмах иду на то да такав материјал забране.
„Ми радимо друкчије“, објаснила је Рајсова и навела пример како поступају амерички званичници када сазнају да неки новинар намерава да објави нешто незгодно о некој важној личности.
„Прво га замолимо да то не уради и покушавамо да га потплатимо, али ако је он принципијелан, радимо на другачији начин. Проналазимо другог новинара, дајемо му сензационални материјал против човека о коме пише онај претходни новинар. Он пише чланак, али то треба брзо да уради, а кад га објави диже се прашина у жутој штампи“, описује Рајсова амерички рецепт.
Међутим, напомиње она, ми том новинару дајемо 10 одсто истине и 90 одсто лажи, па га затим разбијемо у парампарчад.
„А кад изађе књига оног првог човека, сви кажу: ’Ма то је бесмислица, већ је објављена слична књига, то је жута штампа‘“, објаснила је Рајсова свом руском колеги.