„Када кажем ’нападач‘ мислим на било кога ко покушава да приступи вашим подацима, а да га за то нисте овластили“, написао је Квинси.
„Било да је реч о хакеру, корпорацији или чак националној влади.“
Њујорк тајмс представио је осам основних корака које треба предузети да бисте своје податке заштитили највише што можете.
1. Даунлоудујте Сигнал, а за слање порука користите Воцап
Енкрипција је веома популаран метод заштите података, али заправо је много комплекснија од смишљања просте комбинације слова или бројева. Најбољи начин да уништите податке, каже Ларсон, није да их обришете — пошто је могуће повратити их — већ да их кодирате на довољно добар начин.
Сигнал је једна од најпопуларнијих апликација за оне који желе да заштите текстуалне поруке. Бесплатна је и веома лака за коришћење. А за разлику од Епловог имесиџа, који је такође кодиран, Сигнал користи оупен-сорс код.
„По коду знате да вам нико није брљао по подацима“, додао је Ларсон.
Из организације која је осмислила Сигнал кажу да је замисао апликације „да приватност и комуникација буду што је могуће једноставнији“. То значи да вам апликација дозвољава коришћење емоција, слање фотографија и групних порука.
Једна зачкољица: морате да убедите пријатеље да се и они пребаце на сервис, ако желите да са њима размењујете поруке.
Воцап, популарна апликација за четовање, за кодирање порука користи Сигналов софтвер. А на Фејсбуковом „месинџеру“ чак постоји опција да укључите кодирање.
Сигнал је доступан и за Андорид и за ИОС.
2. Заштитите хард диск на рачунару уз помоћ Фајл волта или Бит локера
Телефон је можда уређај који вам живи у џепу и увек је уз вас, али компјутер је, тврди Ларсон, златни рудник личних података. Чак и у случају да су подаци заштићени шифрама, неко ко би успео да приступи вашем рачунару, „имао би приступ свим вашим подацима уколико нису кодирани“.
Срећом, и Епл и Виндоус нуде средства аутоматског кодирања које је само потребно укључити.
3. Паметно рукујте лозинкама
Ово се вероватно знали досад. Промена шифре неретко је један од најједноставнијих начина да се заштитите од дигиталног напада. Али смишљање нових комбинација нон-стоп ем је досадно, ем је неефикасно.
Препоручује се коришћење пасворд менаџера у којем се складиште све лозинке, а који се покреће једном главном. Неке од популарнијих апликација ове врсте су Ласт пас, 1 Пасворд и Ки пас.
У случају да се неповерљиви према оваквом начину чувања лозинки, посебно узевши у обзир чињеницу да је Ласт пас и сам био хакован протекле године, можете једноставно да записујете лозинке на једном месту где ће оне бити на сигурном. Ипак, уколико се одлучите за овакав начин руковања лозинкама, препоручује се да их мењате једном недељно.
А ако их будете записивали, не морате чак лупати главу ни да буду довољно смислене да бисте их лако памтили. Сасвим је у реду да то буде насумична комбинација бројева, слова и знакова интерпункције.
4. Заштитите имејл адресу и друге налоге двоструком аутентификацијом
То практично значи да би било ко са другог уређаја приступио вашој имејл адреси, мора да унесе и код који вам је СМС поруком послат на мобилни.
Такав принцип заштите може се користити и за налоге на друштвеним мрежама и другим сајтовима. Али имејл је најважнији налог, зато што бројни сајтови управо путем имејла врше опоравак лозинке, што хакери добро умеју да искористе. Када приступе вашој имејл адреси, аутоматски добијају приступ банковним рачунима, друштвеним мрежама, и свим другим налозима који су повезани са имејл адресом.
5. За претраживач користите плаг-ин ХТТПС Евривер
Тај плуг-ин обезбеђује да конекција са сајтом који посећујете буде кодирана и тако вас штити од различитих форми присмотре и хаковања. А сада је добар тренутак да се подсетимо да је веома важно проверити да ли је вај-фај мрежа коју користите безбедна. Јавне мреже — па чак и приватне које су незаштићене — често нису.
6. Инвестирајте у ВПН
ВПН се препоручује како би се заштитиле информације о претраживању и сакрила локација. Неки од најбољих су: Фридом, Тунел бир и Прајват интернет аксес.
7. Упамтите да „инкогнито мод“, тзв. приватни режим, није увек приватан
Можда сте у журби превидели упозорење које вам, када уђете у приватни режим, Хром испише у другом пасусу: „Нисте невидљиви“, каже. Приватни режим не штити ваше претраживање од послодавца, интернет провајдера или сајтова које посећујете.
8. Шкакљивије претраге обавите на Дак дак гоу
Уколико сте параноични када је реч о Гуглу, можете испробати алтернативни претраживач — Дак дак гоу. Гугл је, међутим, изграђен на хакерској етици, кажу стручњаци, и у многим аспектима принцип ставља изнад профита. Ипак, чињеница је и да су резултати претраге на Гуглу много тачнији и кориснији него на другим претраживачима баш због начина на који сакупља и анализира информације о корисничким претрагама.
Бонус: Покријте веб камеру (сад већ бивши директор ФБИ то чини, као и оснивач Фејсбука Марк Закерберг).
Тако нико не може да вас шпијунира кроз њу, чак и да вам је запосео рачунар. И, да, такве ствари се дешавају.
