По налогу руског председника Владимира Путина „Гаспром“ је почео са полагањем цеви за прву линију гасовода „Турски ток“, који ће од руске обале Црног мора стизати до Турске. У плану је и друга цев, којом ће такође стизати 15,75 милиона метара кубних природног гаса, а који ће бити намењен европским потрошачима.
О томе како ће тај гас бити транспортован од гасног хаба на турско-грчкој граници Јелица Путниковић је у емисији „Енергији Спутњика“ разговарала са Душаном Даковићем, уредником „Билтена“ Националног нафтног комитета Србије и дугогодишњим дописником Танјуга, и Алексејом Гривачем, замеником генералног директора Фонда националне енергетске безбедности.
Душан Даковић каже да гас који ће потећи првом цеви „Турског тока“ већ има загарантоване купце.
„Тих 15,75 милијарди кубних метара гаса годишње заправо ће заменити оно што Турска сада добија преко Трансбалканског гасовода. Дакле, реч је о осигураној потрошњи гаса и нема никаквих препрека да тај пројекат почне са реализацијом. За другу цев ’Турског тока‘ са истим капацитетом протока гаса такође постоји адекватно тржиште, ако се узму у обзир потрошња гаса у Европи и рањивост тржишта Јужне Европе у случају прекида транспорта тог енергента преко Украјине. Економска логика изградње друге цеви постоји, а политичка је јасна сама по себи“, објашњава Даковић.
Када је реч о томе како би „Гаспром“ могао да продужи „Турски ток“ у Европу, Алексеј Гривач, заменик генералног директора Фонда националне енергетске безбедности, каже да не би требало искључити могућност да би инфраструктура Трансјадранског гасовода могла бити искоришћена за транспорт руског гаса на циљна тржишта у јужну Италију, као и на југ Балканског полуострва. Међутим, тренутно нема никаквих конкретних договора на ту тему.
Он додаје да је неодлучност европских колега довела до тога да је на чекању још један пројекат — „Тесла“ гасовод од Грчке до Аустрије, који би ишао преко територије Македоније, Србије и Мађарске.
„Тај пројекат је укључен у списак пројеката од општег интереса за ЕУ, али до сада није било никаквих конкретних корака који би водили ка реализацији те замисли. Присталице тог пројекта нису могле да га покрену и због тога што нису успели да добију новчана средства из европских фондова, за разлику од неких других. ’Тесла‘ би се могао посматрати и као једна од могућности општег развоја инфраструктуре у региону и јако добар потез за инфраструктурну мапу Балкана, јер ако се погледа мрежа постојећих гасовода Европе, Балкан је за сад нека врста ’црне рупе‘ са врло слабо развијеном мрежом магистрала за транспорт гаса“, истиче Гривач.
На питање да ли ће руски „Гаспром“ у потпуности обуставити испоруке гаса гасоводима кроз Украјину када буду завршени „Северни ток 2“ и „Турски ток“, Алексеј Гривач каже да ако буде расла потреба за извозом руског гаса, могућност транспорта преко територије Украјине може бити сасвим прихватљива.
„Одлука о томе да ли зауставити транзит гаса или не у великој мери зависи од украјинских власти и њихове спремности да конструктивно преговарају. Задатак руске стране је да осмисли приступ решавању тог питања тако да увек остане могућност за неко алтернативно решење. Изградња ’Северног тока‘ и ’Турског тока‘ створиће услове да Украјина буде једна од могућих опција, а да продужавање уговора који истиче крајем 2019. године буде тек један посао, комерцијална прича са минимум примеса политике. Руска страна говори да је спремна за преговоре и да настави транспорт гаса преко територије Украјине до неких европских држава, уколико буде било додатне потребе за руским гасом. Међутим, за тако нешто је неопходно унапред правно све припремити и направити узајамно прихватљив, дугорочни уговор, који би регулисао транспорт и куповину гаса од стране европских партнера“, објашњава Гривач.
Душан Даковић напомиње да је изградња другог крака „Турског тока“, као и било ког другог гасовода, на дугом штапу. Зато, каже, Србија мора врло брзо да нађе начина да обезбеди енергетску стабилност уколико 2019. године заиста дође до обуставе снабдевања гасом преко Украјине. Према Даковићевим речима, у овом тренутку најреалнија опција била би проширење подземног складишта гаса „Банатски двор“, односно изградња још једног складишта гаса које би се пунило током лета, када је гас јефтинији.
