Иницијатива „Један појас — један пут“, неформално позната и као „Нови пут свиле“, представља главну инфраструктуру иницијативу коју је 2013. предложио кинески председник Си Ђинпинг.
Постоји неколико разлога због којих мејнстрим медији ћуте о достигнућима у оквиру платформе „Нови пут свиле“.
Прво, „Нови пут свиле“ је глобални пројекат који је у супротности са традиционалном западном визијом света, написао је новинар и сарадник Спутњика Руслан Карманов.
„Суштина концепције је једноставна. Она расте из историјског трговачког Пута свиле и претвара га у нови симбол мирног и праведног глобалног развоја. Овај нови модел не дели свет на експлоататоре и експлоатисане. Уместо тога, он нуди развој за све регионе, укључујући оптимизацију логистике, заједничка правила трговине и уклањање царинских препрека“, истиче аутор.
Према овом чланку, „Нови пут свиле“ је усмерен на ширење приступа за кинеске производе на европском тржишту и, као резултат тога, повећање улагања у кинеску производну економију.
„Ова стратегија ће подстаћи економски раст и Кина ће остати незаменљива као глобални индустријски и производни центар… Док се Запад клади на постиндустријску економију, Кина ће наставити да развија своју стварну економију како би осигурала своју водећу позицију у индустријском и производном сектору у деценијама које су пред нама“, пише Карманов.
Штавише, аутор истиче да су пре неколико година, након што је најављен „Нови пут свиле“, многи на Западу предвиђали да ће ова иницијатива скрајнути Москву, јер ће Кина развити трговинске путеве ка Европи заобилазећи Русију.
Међутим, аутор наводи да је реална ситуација након неколико година потпуно другачија.
„Већ је покренуто више од десет трговачких путева, који иду од Кине до Европе преко територије Русије, укључујући и Транссибирску железницу. Тренутно се разматрају нове логистичке опције. Траса Казахстан—Русија—Белорусија је најефикаснији начин да кинески производи стигну на европско тржиште“, наводи се у тексту.
И последње, аутор наводи да Запад схвата да нема водећу улогу у пројекту „Нови пут свиле“ који реализују Кине и њени партнери.
„Испоставило се да су се западне земље нашле на маргинама глобалног пројекта у којем ће њихова улога остати иста као и раније — увожење кинеске робе. Како Запад да призна да није укључен у пројекат новог глобалног развоја“, закључује аутор.
