После данашњег руковања и размене папира лидера СДСМ-а Зорана Заева и председника државе Ђорђа Иванова, изгледа да Македонија може да одахне. Заев је Иванову предао написане и потписане гаранције да ће као председник владе чувати уставом дефинисану унитрану Македонију, а Иванов њему дао мандат да састави владу за коју је добио подршку албанских партија.
Шта је још гарантовао Заев?
Аналитичар Александар Митовски из Центра за истраживања и анализе у Скопљу за Спутњик каже да је потписао и да Влада Македоније неће бити условљена било каквом декларацијом, платформом или другим изјавама албанских партија. Дакле ни „тиранском платформом“ коју су по одржаним парламентарним изборима у Македонији договориле тамошње албанске партије са својим шефом у Тирани. Њено спровођење већина Македонаца, која је на изборима већином подржала ВМРО-ДПМНЕ, сматра првим кораком ка федерализацији државе. Због тога су и дуже од два месеца били свакодневно на улицама македонских градова.
На питање да ли су на гаранције Заева пристале и албанске партије са којима је направио посланичку већину, Митовски каже да је то још непознаница. „Заев има један став о гаранцијама и ’тиранској платформи‘. Додуше, то је оно што они јавно кажу. А ДУИ и остале албанске партије имају сасвим другачије мишљење у односу на те гаранције“, каже скопски аналитичар. Зато, додаје он, сада остаје да се види како ће Заев да одржи своју реч поводом гаранција.
Али остаје да се види и како ће албанске партије да реагују на гаранције које је Заев дао председнику државе, јер је, потписујући их, практично одбацио „тиранску платформу“, исту ону коју је подржао да би добио подршку албанских партија за формирање владе.
Да ли то значи да давањем мандата Заеву за формирање владе ипак није стављена тачка на досадашња збивања у Македонији? Није стављена, одговара Митовски, али и додаје да ће албанске партије и СДСМ Зорана Заева ипак релативно лако усагласити ставове.
„И једни и други имају један заједнички именитељ, а то је западна међународна заједница која ће да им помогне да усагласе ставове када су у питању гаранције, коалиција и будућа влада“, сматра аналитичар скопског Центра за истраживање и анализе.
Он каже да искрено не верује да може да се деси ситуација да у питање дође парламентарна већина.
Тензије су, сматра Митовски, спласнуле још последњих дана априла. А тада је, дан по упаду присталица „За заједничку Македонију“ у Собрање, Скопље посетио високи амерички званичник који је разговарао са свим политичким актерима. Брајан Хојт Ји је након тога позвао не само на смиривање ситуације него и да се омогући рад новој парламентарној већини, која треба да предложи нову владу и владин програм.
Зато Митовски верује да ће трансфер власти да буде миран.
„Све што је могло да се учини урађено је, и остаје још да видимо шта ће Уставни суд да уради у контексту иницијативе за оцену уставности избора Талата Џаферија за председника скупштине. Да ли ће да буде неких већих тензија — не верујем“, каже он.
А да ли би оцена Уставног суда да је Џафери на несутаван начин дошао на место председника могла да изазове нове компликације?
Пошто би то довело у питање и легитимитет самог Собрања, у том случају ће, сматра он, бити поново предложен кандидат за председника парламента, па парламентарна већина може наново да изгласа Талата Џаферија, али овога пута у складу са законом и пословником о раду скупштине, објашњава Митовски.
Он очекује да ће ускоро бити расписани и локални избори, који би требало да буду одржани у првој половини октобра, у складу са договором парламентарних странака.
Локална власт од 15. маја правно-формално не постоји јер јој је истекао мандат, па остаје да јој га скупштина продужи до одржавања локалних избора.
Управо локални избори ће бити показатељ правог стања у Македонији. Познаваоци ситуације сматрају да је прва половина октобра изабрана као рок који би најмање био лош по Заева, који после прихватања „тиранске платформе“ може једино да рачуна на пораз на локалу. Његов СДСМ је, уосталом, и на ванредним парламентарним изборима у децембру прошле године остварио слабији резултат од ВМРО-ДПМНЕ.
Отуда и порука са најновије конференције за новинаре ВМРО-ДПМНЕ да, с обзиром на то како су грађани на све реаговали, остају при ставу да су потребни нови превремени парламентарни избори на којима ће се чути глас народа. Ако се после локалних избора потврди двовлашће — једна власт у држави, а друга на локалу, што је увек отежавајућа околност по функционисање власти, и нови парламентарни су могући.
И док је Запад посредством гласноговорника у ЕУ поздравио давање мандата Заеву, у исто време је помоћник руског председника најавио да ће председник Македоније од 22. до 24. маја боравити у посети Москви.
Да ли се Македонија искобељала из незавидне ситуације тиме што је дат мандат Заеву? Или само тако изгледа.