Списак од 127 логора за Србе у БиХ, које до сада још нико није помињао, нити је ко за злочине у њима оптужен, предат је у уторак у руке главном тужиоцу Хашког трибунала Сержу Брамерцу.
Списак логора сачиниле су и мапирале међународне организације на основу сведочења преживелих, а Брамерцу га је предала председница Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић.
Проблем је, међутим, у достизању правде. Брамерцова посета Сарајеву била је чисто протоколарна, каже Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица из Бањалуке.
„Брамерц је само испунио форму, с обзиром на то да мора да поднесе извештај Савету безбедности УН, а један од тих сегмената јесте и разговор са породицама жртава и разговор са надлежним тужилаштвима“, каже Којић.
Једини механизам помоћу кога жртве могу да стигну до правде налази се у рукама Тужилаштва БиХ у Сарајеву, додаје Којић, јер сви предмети и све оптужнице које се налазе у ентитетским тужилаштвима дају се на оцену правосудним институцијама БиХ.
То значи да они управљају свим предметима ратних злочина, каже Којић и подсећа на случај Насера Орића, који се налазио у Окружном тужилаштву у Бијељини. Предмет је преузело Тужилаштво БиХ, а на оптужницу се чекало дуги низ година.
У оснивачким документима Механизма за међународне кривичне судове стоји да се он оснива само за већ постојеће процесе и нема могућности за подношење било каквих пријава и подизање нових оптужница пред њим.
Када говори о оптужницама за злочине над Србима, Којић каже да је Хашки суд послао одређени број предмета Тужилаштву БиХ, који му даје могућност да евентуално подигне оптужнице.
„Наравно да је значајно да невладине организације и породице жртава укажу на бол који носе због непроцесирања злочина над њиховим најмилијима, односно генерално над српским жртвама, због спорости, тромости или нерада Тужилаштва БиХ, и да се да до знања да ти предмети морају бити процесирани“, каже Којић.
Иако је в. д. главног тужиоца БиХ Гордана Тадић рекла да у последње три године постоје помаци злочина над Србима, Којић изражава бојазан да се помаци не мере на прави начин. Каже да се стварања лажна слика о броју процеса.
Не подижу се оптужнице против високих војних, полицијских и политичких функционера, већ се процесирају ниже рангирани функционери; такође се у систему кажњавања примењују двоструки аршини, каже Којић. Србин за злочин премлаћивања, каже он, добија 15 година затвора, док Бошњак за силовање и троструко премлаћивање бива осуђен на две године.
„Не желим да стварам генералну слику о тужиоцима Тужилаштва БиХ. Тамо има часних и поштених тужилаца који заиста раде свој посао. То могу потпуно оправдано да кажем зато што имамо добру сарадњу са једним бројем поступајућих тужилаца“, каже Којић.
Међутим, сарадња треба да буде системска, напомиње он, јер сви злочини су истражени. Институције РС поднеле су преко 1.080 извештаја о почињеном кривичном делу ратног злочина, док је број подигнутих оптужница и процесираних лица мали.
„Жалосно је да се каже, па чак и да в. д. главног тужиоца призна да се тек у последње три године нешто ради. Јер са тим се у ствари показује намера, а та намера је била проток времена“, каже Којић.
Да је циљ да се злочини над Србима протоком времена забораве, додаје Којић, институција којом управља већ је упозоравала.
„Упозоравали смо да је циљ да жртве и њихове породице протоком времена изгубе поверење у институције, да биолошки нестају сведоци и починиоци кривичних дела. Међутим, не треба да гледамо само са те стране. Без обзира на све, има довољно доказа и постоји велики број предмета где се може подићи оптужница. Плашим се само да је Тужилаштво БиХ само декларативно рекло да је припремило оптужнице за 90 особа. Време ће показати. То смо и раније говорили и изгубили смо и оно мало поверења које смо имали. Волео бих да нас демантују“, закључује Којић.
