После укидања руских сајтова прво се огласио „Хјуман рајтс воч“, који је од украјинског председника Петра Порошенка затражио да укине одлуку, будући да је у питању, како се наводи, недопустиво кршење права Украјинаца на избор информација.
„То је још један у низу примера како Порошенко с лакоћом покушава на погрешан начин да контролише јавно мњење у Украјини. У питању је политички мотивисани напад против права на приступ информацијама и задирање у лични и професионални живот милиона Украјинаца“, изјавила је истражитељка те међународне организације за људска права Тања Купер.
Огласило се и Министарство иностраних послова Немачке које је изразило забринутост убог укидања портала, а стигле су и осуде америчког Стејт департмента, који је позвао Кијев да националне интересе штити без кршења Устава. Иако су водеће западне силе стале на страну руских медија, поставља се питање да ли је посреди истинска намера да се заштити слобода штампе или су овакве изјаве лицемерне, имајући у виду да се ни западни званичници не либе да цензуришу руске медије.
Како друкчије назвати чињеницу да извештачима телевизије РТ и Спутњика није био дозвољен приступ у изборни штаб сада већ председника Француске Емануела Макрона, да је дошло до блокирања рачуна РТ у Британији, да не помињемо стављање имена руских новинара на „црне спискове“ ЕУ и САД.
Председник експертског савета „Радионице евроазијских идеја“ Григориј Трофимчук за Спутњик каже да је реакција немачких министара на одлуку Порошенка на месту, јер је реч о основним европским вредностима, о фундаменталном пакету слобода које ЕУ пропагира.
„Европљани чак намећу ове вредности онима са којима сарађују. Зато чак ако би Берлин и желео да заобиђе ово питање и да не коментарише понашање Кијева, он то једноставно не може, јер је фактички гледано Немачка главна европска држава. Сачекајмо да видимо да ли ће и како Порошенко реаговати“, каже саговорник Спутњика.
Он, међутим, додаје да Порошенко не би ни направио овај корак, нити би увео санкције руским друштвеним мрежама да није било, па макар и закулисне, подршке из одређених светских политичких центара моћи.
Посланик Државног савета Републике Крим Владислав Ганжара за Спутњик каже да је очигледно да чак ни на Западу заправо не могу да ћуте поводом онога што чини Кијев. Ови кораци само потврђују да демократије у облику у коме је пропагира Запад у Украјини апсолутно нема.
„Сведоци смо да се Украјина претвара у једну затворену недемократску државу. Мере које спроводи Кијев говоре само у прилог томе да за последње три године није дошло до изграђивања демократских вредности, како је то очекивао и најављивао Запад. Можемо пре рећи да је демократија једноставно разрушена — ње нема“, децидан је Ганжара.
Одлуку Кијева да у оквиру проширења антируских санкција блокира рад најпопуларнијих руских друштвених мрежа и интернет портала за Спутњик је коментарисао и политички аналитичар Александар Павић који сматра да је мало вероватно да ће Запад стати на страну неког ко није његов савезник.
„Кад ствар постане сувише очигледна, они формално бране принципе на којима је Запад био саздан до ове последње фазе његовог развоја глобализације. Не могу јавно да заступају цензуру или да буду против слободе говора или слободе штампе, али то су само формалне изјаве, они неће извршити тај притисак који врше на земље које нису њихови савезници. Да се овде ради о некој земљи која није западни савезник, реторика и притисци били би оштрији. Западни медији би брујали о томе“, каже Павић.
Он сматра да се у Украјини спроводи дерусификација земље и да у том процесу Кијев ужива пуну подршку Запада, без обзира на осуде — они само настављају путем који је зацртан после Евромајдана у фебруару 2014. године.
„Све западне земље свесно воде ову политику, апсолутно желе да дозволе Украјини да ово ради, као што су дозволили Хрватској да ради на десрбизацији делова земље, као што се гледа кроз прсте Милу Ђукановићу, Федерацији БиХ и Македонији. За све што је везано за Русију, против тога се води беспоштедни рат. Западу не смета чак ни ако неки режим има неонацистички корен или симпатије, као што га имају режим у Кијеву и режим у Загребу“, оцењује Павић.
Саговорник Спутњика из Београда додаје да Запад настоји да испуни формалност, будући да му је потребна „мека моћ“ и да се свету представи као бастион слободе, мисли, трговине и штампе, па је посебно важно да се о овом „протесту“ говори у медијима.
