Америчка коалиција бомбардовала је позиције сиријске војске у граду Танфуу, а у нападу је погинуло неколико војника, саопштила је команда Оружаних снага Сирије.
Министарство одбране те земље саопштило је да акције коалиције на челу са САД показују прави циљ Запада који се реализује под изговором борбе против тероризма и истакло да су недопустива оправдања међународне коалиције на позиције сиријске војске.
Стеван Гајић са Института за европске студије за Спутњик каже да нови напад Америке на Сирију представља опипавање пулса осталих светских сила.
„Овај напад САД није први, до сада су већ бомбардовали сиријске снаге у Дејр ел Зору и Идлибу. Иако они овај напад правдају тиме да су се снаге званичног Дамаска сувише приближиле америчким инструкторима и борцима које они подржавају, оно што је последица овог акта јесте то што свим овим нападима САД заправо руше кредибилитет Русије као заштитника Сирије и неба над том земљом. Америка заправо покушава да види где су границе пристојности и издржљивости Москве“, каже Гајић.
По његовом мишљењу, то је изузетно лоше јер ће се сваким наредним оваквим нападом урушавати кредибилитет Русије на Блиском истоку и Москва ће бити принуђена да, пре или касније, одговори.
„Уколико до њиховог одговора дође и ако буде оборен неки амерички или израелски авион, опет ћемо се наћи на ивици ширег сукоба од овог који тренутно имамо“, упозорава Гајић.
Према његовим речима, амерички напади на Сирију могу се довести у везу са чињеницом да се у САД захуктава истрага о наводним могућим пословним везама председника Доналда Трампа са Русијом, па није искључено да амерички лидер провоцирањем Москве жели да скрене пажњу са унутрашњих проблема.
„У Америци се још пре него је Трамп ступио на власт водила кампања о везама Трампа и Москве. Ти наводи су у почетку били стидљиви, а сада је та пропаганда достигла страшне размере. Зато је могуће да је Трамп доведен у ситуацију да доказује свој тврд став према Русији, пре свега пред неооконзервативцима, ’јастребовима‘ из своје странке, али и пред целокупним америчким јавним мњењем. То није феномен који видимо први пут јер у Америци је увек лако десничарима да направе неки авангардни ’леви‘ потез, и обрнуто. Сетимо се како је Никсонова републиканска администрација, када је кључни човек у њој био Хенри Кисинџер, направила велики заокрет према Кини“, подсећа Гајић.
И Александар Кубишкин, професор на Катедри за америчке студије петербуршког државног универзитета, сматра да амерички председник покушава да скрене пажњу јавности на кризна подручја у свету и да на тај начин ублажи критике на свој рачун.
„Када је реч о последњем нападу Американаца на Асадову војску у Сирији, ситуација још није до краја јасна, али у сваком случају, њу би требало посматрати у контексту нагле промене Трампових ставова поводом Сирије. До тога је дошло под притиском угледних републиканаца који инсистирају на томе да Трамп буде веома чврст према Асаду. Што се тиче слања бродова ка Корејском полуострву, то је демонстрација силе, а Трамп тиме поручује да ће САД пажљиво пратити ситуацију око Северне Кореје, чак и науштрб интереса Кине, што доказује инцидент са пресретањем америчког осматрачког авиона изнад Источног кинеског мора.
Како каже, сада када се води истрага о „руском трагу“, за Трампа је веома важно да покаже својим бирачима да је самосталан и независан председник који има стратегију.
„То се тиче не само Сирије и Северне Кореје, већ и Саудијске Арабије, са којом Трамп, за разлику од претходног председника, планира да развија веома добру сарадњу. Наравно да није у реду када неко сакупља политичке поене тако што додатно дестабилизује ионако трусна подручја, али шта да радимо, то је део савременог политичког живота“, закључује Кубишкин за Спутњик.
