Ненад Балаћ имао је само три године и као кроз сан се сећа ноћи када су неки људи упали у његову кућу у Доњем Лапцу у близини Госпића у Хрватској. Отац му је тада убијен, а деда је успео да њега, мајку и старију сестру извуче тако што их је пребацио код комшије Хрвата преко плота. Следеће чега се сећа је да се пробудио у бачви са мајком, у комшијском подруму.
Ненад данас има 28 година, живи у Бусијама у Београду, а у родној кући био је само једном.
У разговору за Спутњик признаје да не зна да ли би тамо сада живео јер каже да његов деда покушава да се врати откад су прогнани.
„Кућа је приземна, има око 60 квадрата и плац има око пет ари, али све је то до темеља срушено. Све је запуштено, а деди су већ неколико пута одбијали да дају паре за обнову куће. Сад после овог најновијег, где од нас траже да сами платимо рашчишћавање онога што су хрватски војници срушили, деда је дигао руке. Не верујем да ће од тога бити ишта“, каже млади Балаћ.
Миле Рајчевић данас живи у Београду, а иза себе у Госпић оставио је кућу од 200 квадрата и 35 ари земље. Нема намеру да се враћа, а није посве сигуран шта сада може и да уради.
„Кућу смо напустили 21. септембра, на Госпојину, само неколико дана после тога много Срба је одведено из својих домова, а касније и побијено. Чему ја тамо да се вратим?! Оца су ми убиле усташе у Другом рату, а ја нисам веровао да тако нешто може да се понови“, каже он.
Хрватске власти донеле су одлуку да Срби сами треба да плате рушење и уклањање оронулих и уништених кућа које су им спаљене током акције „Олуја“. Први рачуни стигли су власницима кућа у источном Госпићу, а цена се креће од 700 до 2.700 евра да уклоне своје некадашње домове. Уколико то власници не ураде, то ће платити локална самоуправама, али у том случају Срби губе право на своју дедовину.
Миодраг Линта, председник Савеза Срба у региону, каже да је реч о око 30.000 објеката који припадају Србима, а који се налазе у овом стању. Он објашњава да је овај закон тако направљен да му је готово немогуће супротставити се јер се своди на просту логику — ниси платио рачуне, држава те тужи, изгубиш на суду и држава своје наплати тако што ти у овом случају одузме имовину.
„Скандалозно је и лицемерно да држава, иста она која им је у рату срушила домове, сада тражи од жртава да плате да се рушевине рашчисте. То је за Србе у Хрватској само додатни притисак и завршни чин легализације етничког чишћења“, наводи Линта.
Милојко Будимир, председник Асоцијације избегличких и других удружења Срба из Хрватске, подсећа да Срби годинама воде сукоб са Хрватима око имовине, али да то, нажалост, изгледа никога не занима.
„По бечким споразуму о сукцесији, све је требало да нам буде враћено у стање у каквом је било 1991. године, али они су оформили такав мешовити комитет који ништа не ради, а време пролази. Брисање или негирање постојања Срба иде дотле да сада кад су прво истерали народ, сада им је у интересу да и те темеље наших кућа избришу тако да ништа више не подсећа на Србе. Чак су и гробља била на дневном реду будући да људи нису били у ситуацији да плате ту надокнаду коју траже, држава је тражила да се покојници изместе из тих гробова. Дотле је то ишло да ни мртви Срби немају мира“, наводи Будимир.
Наш саговорник напомиње да се не ради само о кућама, већ и о црквама, школама, па чак и железничким станицама и подсећа да је једна трећина Хрватске припадала Србима. Он каже да Хрватска поред овога спрема и Закон по коме ће сви који имају имовину у Хрватској, дакле своју дедовину, бити третирани као власници викендица, те ће у складу са тим и плаћати порез.
Иначе, у јесен 1991. године хрватска војска и полиција у Госпићу су убиле најмање 124 Србина, а међу њима је било и било је 38 жена. Убијено је десет брачних парова, а у четири наврата по један родитељ и дете. Од 124 убијена Срба, до сада је пронађено 50 посмртних остатка, а за осталима се још трага. За ликвидацију српских цивила осуђени су Мирко Норац на 12 година, секретар Оперативног штаба у Госпићу Тихомир Орешковић на 15, а Стјепан Грандић, командант другог пука, на 10 година затвора.
