Како је казао, Вашингтон је „поновио и продубио своју балканску грешку“, неколико година након интервенције у Босни, када је интервенисао на Косову.
„Грађански сукоби у немирној покрајини Србије, претежно насељеној Албанцима, крчкали су се, а онда букнули половином и крајем ′90-их година. Овога пута, Вашингтон није чак ни покушао да препусти главну реч водећим европским земљама, већ је одмах преузео вођство у вођењу политике“, оценио је Карпентер у тексту под насловом „Како је Косово ’затровало‘ америчке односе са Русијом“.
Према његовим речима, САД су водиле рат 78 дана против Србије приморавши Београд да одустане од контроле над покрајином и препусти је углавном снагама НАТО-а под резолуцијом која је представљала „смоквин лист“, а коју је одобрио и Савет безбедности УН и на коју је невољно пристала и Русија, упркос везама Москве и Београда.
Тај корак је, како оцењује, одражавао слабост руске војске, економије и дипломатије, након дезинтеграције Совјетског Савеза.
Чак и уз изненађујуће пасиван одговор Москве, ароганција Вашингтона је скоро произвела трагедију, наводи Карпентер подсећајући на инцидент када је у последњим данима борбе Москва послала мировни контингент на Косово, без претходног одобрења западних сила.
Врховни командант НАТО-а генерал Весли Кларк наредио је британском команданту Мајку Џексону да преузме аеродром ван Приштине и спречи слетање руских трупа и силом, „ако је неопходно“, међутим Џексон није послушао Кларка тврдећи да не жели да започне трећи светски рат у име америчког генерала, подсећа амерички аналитичар.
Амерички потез је био без преседана, јер је алијанса предвођена САД напала земљу која није напала ниједну чланицу НАТО-а, занемаривши љутите протесте Русије и присилно одвојила покрајину суверене земље, стављајући је под међународну контролу, оцењује Карпентер.
Он даље наводи да је такав скуп „забрињавајућих преседана“ био допуњен потезима које су САД и њене савезнице предузеле почетком 2008. године када је Косово желело да званично прогласи независност од Србије, али је било јасно да би се такав потез суочио са ветом Русије (а можда и Кине) у СБ УН.
Вашингтон и ад хок коалиција земаља ЕУ „безобразно су заобишле СБ“ и одобриле проглашење независности Косова, што је био веома контроверзан потез, оцењује Карпентер напомињући да се нису све земље ЕУ слагале са том политиком јер су неке од њих биле забринуте за шире последице, попут Шпаније, Грчке и Кипра.
„Руски лидери жестоко су протестовали и упозоравали да су неовлашћене акције Запада успоставиле опасан, дестабилизујући преседан“, рекао је Карпентер.
Ипак, Вашингтон је одбацио такве притужбе, уз образложење да је ситуација на Косову јединствена, а то је навео и тадашњи амерички државни секретар Николас Бернс у извештају Стејт департмента из фебруара 2008. године.
Према његовим речима, интервенција на КиМ је била још гори спољнополитички промашај САД од раније интервенције у БиХ.
„Она је ојачала екстремно нездрави политички покрет, Ослободилачку војску Косова која је починила низ злоупотреба људских права. Ова мисија је такође трансформисала НАО из одбрамбеног војног савеза у механизам агресивних крсташких ратова за изградњу нација. Насилна ампутација територије једне суверене земље створила је забрињавајући модел у постхладноратовском међународном систему“, оцењује Карпентер.
Вашингтон је, додаје, даље поткопао међународно право заобилажењем Савета безбедности УН и коришћењем ад хок западних коалиција како би се гарантовала независност сецесионистичком ентитету.
„Те мере су поставиле изузетно штетан преседан који се вратио да прогања Запад. И на крају, а не и најмање важно, акције САД и њихових савезника у НАТО-у су додатно затровале односе да Русијом. Мисија на Косову предвођена САД није била мудра и у сваком смислу је била контрапродуктивна“, закључује Карпентер.
Танјуг
