Очекује се да ће иницијативу „јастребова“ из „Народног фронта“ подржати и посланици из редова „Блока Петра Порошенка“. Мада, има и оних који су против тога, рецимо „Опоблок“, који сматра да таква иницијатива није ништа друго до самопромоција и покушај владе да избегне одоговорност за економске губитке.
Постоје две опције — „блажа“, која подразумева да се издвајање визе руским грађанима наплаћује на граничном преласку, и друга „оштрија“ опција, која предвиђа издавање виза у конзулатима Украјине.
Кијев вероватно планира да на тај начин заради од виза, али није јасно да ли се узимају у обзир евентуални губици у случају да Русија уведе реципрочне мере. На то да таква могућност постоји, указао је и први заменик шефа Одбора за међународне односе руског Савета федерације (Горњи дом руског Парламента) Владимир Џабаров.
Коментаришући иницијативу украјинских политичара, политиколог Александар Дудчак за Спутњик каже да Украјина чини све како њени грађани не би добијали никакве информације из Русије, јер би у том случају званичном Кијеву било лакше да „прича небулозе да су Руси гладни и да једу јежеве, јер тобоже немају шта да једу“.
„Нажалост, увођење виза би имало економске последице, које би осетили пре свега обични грађани Украјине. Када је реч о земљама у које су Украјинци отишли трбухом за крухом, Русија је првак света. У Русији тренутно ради до три милиона Украјинаца, који шаљу кући више од милијарде долара, а то су подаци из 2016. године“, каже он.
Посланик кримског парламента Владислав Ганжара сматра да ће евентуално увођење виза грађанима Русије негативно утицати на рејтинг актуелног председника Украјине, као и владе у Кијеву.
„Увођење виза би срушило њихов рејтинг, мада је и без оваквих потеза њихова популарност сада на историјском минимуму“, каже он за Спутњик.
„До новог ’Мајдана‘ неће доћи, али таква одлука ће сигурно довести до још дубљих подела у друштву. Званични Кијев из свих снага покушава да потпуно уништи односе са Москвом, штавише, да уништи односе између два народа, историјске, породичне везе и да направи од Украјине ’антируски пројекат‘, баш као што је то замишљено пре три и по године. Што се Русије тиче, увођење виза ће се одразити искључиво на тржиште рада. Има више него довољно радника из бивших совјетских република, који би радо заузели место Украјинаца, који су тренутно и те како присутни на руском тржишту рада“, истиче Ганжара.
Аналитичари се слажу да уколико Украјина уведе визе а Русија одговори реципрочним мерама, то свеједно неће утицати на одлуку Украјинаца да траже посао у Русији и да остану у тој земљи, на легалан или на нелегалан начин. Једноставно, фамозни „безвизни режим“ са ЕУ, којим се Кијев хвали на сва уста, предвиђа да Украјинци са биометријским пасошима могу туристички да бораве у ЕУ до 90 дана, али није им дозвољено да раде.
Још један проблем са којим би се суочила Украјина јесте статус Крима, који Украјина и даље сматра делом своје територије. „Да ли треба да уведемо визе становницима полуострва, ако су они који тамо живе вeћ добили руске пасоше, а према нашим законима и даљу остају држављани Украјине. Нико нема одговор на то питање“, наводе „Вести Украјине“ мишљење политиколога Руслана Бортника.
Украјински парламент је иначе још у јесен 2016. године предлагао да се руским грађанима уведу визе, али тада та иницијатива није добила неопходну подршку.
