Да није било случаја „Гондола“, најшира јавност још не би сазнала да Златибор, једна од наших најлепших планина, а свакако прва за коју се везује почетак планинског туризма у Србији, треба да добије статус заштићеног подручја.
Поступак је, према речима министарке саобраћаја и грађевинарства, Зоране Михајловић, покренут пре неколико месеци, а Министарство пољопривреде и заштите животне средине припрема правилник који би већ за месец дана требало да разматра Влада Србије.
Шта то практично значи?
Почетком марта, Министарство пољопривреде је указало на поступак покретања заштите природног подручја прве категорије, названог Парк природе (ПП) „Златибор“.
Том приликом је прецизирало да се подручје ПП „Златибор“, укупне површине од непуних 42.000 хектара, налази у југозападној Србији на територији општина Чајетина, Ужице, Нова Варош и Прибој и да према структури површина катастарских општина приватном власништву припада око 56 одсто поседа. Остала 44 процента су у државним и осталим облицима власништва, навело је то Министарство.
„Право је чудо да једино Златибор до сада није проглашен за заштићено подручје“, каже за Спутњик министарка саобраћаја и грађевинарства Зорана Михајловић, истичући да наше планине треба да остану сачуване за генерације које долазе, а не да се уништавају.
То, како је рекла, не значи да неће бити дозвољена градња, него да ће она бити контролисана.
Прецизирајући ранију констатацију да ће по проглашењу Парка природе „Златибор“ грађевинске дозволе за изградњу на тој планини издавати Министарство саобраћаја и грађевинарства, Михајловићева је подвукла да ће Министарство пољопривреде и заштите животне средине одредити који ниво заштите ће бити примењен, а не ресор који она води.
„Шта год они буду рекли, ми ћемо се сагласити“, рекла је Михајловићева за Спутњик.
А Министарство пољопривреде је предложило Правилник о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја ПП „Златибор“, којим се оно сврстава у прву категорију, што значи да је од међународног, националног, односно изузетног значаја. Утврдило је и режиме заштите првог, другог и трећег степена.
То министарство је такође навело да је, имајући у виду постојеће стање природних вредности и очекиване активности на заштићеном подручју, као и имовинско-правне односе, Завод за заштиту природе Србије предлoжио да управљање ПП „Златибор“ буде поверено Јавном предузећу „Србијашуме“, Београд.
Иначе, поступак заштите тог природног подручја покренут је половином јануара 2016. године, када је Завод за заштиту природе Србије Министарству пољопривреде и заштите животне средине, као надлежном органу, доставио студију заштите.
То Министарство је 10. маја ове године огласило Јавни увид предложене уредбе и студије заштите о проглашењу Парка природе „Златибор“, све са картографском документацијом. Сваки дан их је могуће видети у Министарству пољопривреде и у Заводу за заштиту природе.
То оглашавање Јавног увида је, додуше, урађено прилично тихо, тако да је мало ко чуо за њега, као и да траје до 29. маја, до када могу да буду достављене примедбе на предложене акте. После тога ће бити заказана јавна расправа и о документима и о примедбама, а након тога коначан предлог иде у Владу Србије на разматрање.
Готово је извесно, међутим, да ће се међу заштићенима наћи и планинска лепотица која је, како списи кажу, још од средине седамнаестог века била одредиште доконих и богатих који су пре свега трагали за здрављем и миром златиборских падина.
Почетком правог туризма на Златибору сматра се долазак краља Србије Александра Обреновић, 1893. године, а најпознатија златиборска чесма, поред које је ручао, и данас носи назив Краљева вода.
Пошто је 1905. године, на Златибор, по здравље, дошао још један краљ Србије, Петар Први Карађорђевић, 1910. Саграђен је и први хотел, „Краљева вода“, данашњи Конгресни центар „Србија“.
У Сrбији је данас законом заштићено око 450 природних целина и добара. До сада је проглашено пет националних паркова, 15 паркова природе, 74 резервата природе, 28 предела изузетних одлика и 78 споменика природе.
Златибор би био бити шеснаести парк природе у Србији. То би врло брзо могло да се догоди иако би најурбанији део те планинске лепотице могао да се назове свакако само не парком. Хоће ли управо због тога и добити статус заштићеног подручја.
Или је томе допринела и битка за грађевинске дозволе, по многима најисплативији златиборски ресурс, који би, уместо локалне самоуправе која је у политичком рату са врхом државе, убудуће био у надлежности министарства.
