Хојт Брајан Ји, заменик помоћника државног секретара САД, данас је био и у првој званичној посети Београду. Намера Хојта, барем према ономе што је саопштено, јесте да „истакне снажно партнерство САД и Србије и омогући разговоре о низу билатералних и регионалних питања који су од значаја за обе стране“.
Од смене америчке администрације и доласка Доналда Трампа на чело Америке прошло је скоро четири месеца, али још није јасно каква је његова политика према Балкану и да ли је уопште има.
Да ли је Хојти, како га називају, нови „Трампов јастреб“ задужен за Балкан, и ако јесте, да ли се у његовим изјавама већ може назрети каква је спољна политика нове америчке администрације према овом делу света?
Саша Адамовић, историчар и политички аналитичар, тврди да Хојти није представник Трампове администрације и да још чекамо да видимо каква је Трампова политика на Балкану. Наш саговорник каже да је Трамп до сада имао неке другачије спољнополитичке приоритете али и низ проблема које је требало решити у свом дворишту.
„Суштина његове нове политике према Балкану биће у складу са његовим намерама да са Русијом нормализује односе. Нормализација тих односа ће бити благотворна и за нас јер таква политика би Балкану гарантовала мир и сигурност“, истиче Адамовић.
Оно што је проблем јесте што се, како каже, „репови“ у Стејт департменту из претходне администрације још вуку, али и да је Трамп намерио да се њих отараси. У том контексту, Адамовић очекује да ће се тек када буде уведен ред у Департменту, моћи тачно знати кога је Трамп изабрао да буде особа задужена за Балкан, ко ће заиста заступати Трампову политику на овим просторима.
„Све док је америчка спољна политика и на Балкану али и шире, у рукама те такозване америчке „дубоке државе“ која очито има плитку памет, пре ћемо на Балкану уместо мира имати мирис барута“, каже он.
Адамовић упозорава да зато треба бити опрезан, јер је Брајан Хојт Ји, како тврди, „заостали човек“ из претходне поражене америчке администрације. Иронично додаје:
„Можда је само у пролазу видео свог шефа државног секретара Рекса Тилерсона, а Трампа је можда видео на телевизији.““
„Ми смо већ имали у скорије време посету сенатора Мекејна Балкану, који је члан Републиканске странке и веома утицајна фигура а који је велика опозиција Трампу и човек чији је изгледа задатак да ’минира‘ оно што је најважније у новој Трамповој спољнополитичкој политици, а то је побољшање односа са Руском Федерацијом. Хојт је део исте приче која има исту спољнополитичку агенду за Балкан коју је заступала претходна администрација у Вашингтону, а то је политика ’на линији ватре‘. То јест, жеља оних који су опозиција Трамповој спољној политици, а то је да уклоне сваки утицај Русије на Балкану“, наводи наш саговорник.
Утицајни сенатор Џон Мекејн и председавајући сенатског одбора за оружане снаге САД, који је у априлу био у посети Србији, изјављивао је након тога да „није сасвим јасно у ком смеру Србија иде“, као и да је „веома јасно да Руси покушавају да прошире штетан утицај на Балкану“.
„Покушај пуча у Црној Гори је очигледан пример тога, то је био покушај да се збаци изабрана влада једне земље. Затим појачани утицај или покушаји појачаног утицаја на Србију су добар пример. Ту су лажне вести и хаковање које се стално одвија, Спутњик, РТ… Такође, постоје тензије посебно између Србије и Косова, тако да верујем да је то резултат изостанка америчког и европског лидерства“, изјавио је Мекејн у интервјуу датом „Гласу Америке“.
У истом интервјуу Мекејн је истакао да је Америци потребно далеко више ангажовања на Балкану, као и да нису срећни због споразума који је склопила Србија о набавци оружја из Русије.
Ни бивши амерички државни секретар Џон Кери, који је у Београду био пре две године, није био срећан због односа Србије и Русије. Кери је био тај који је изјавио да „САД сматра да се читав низ европских земаља, а међу њима и Србија, налазе на „линији ватре“ када је реч о односима Вашингтона и Москве, говорећи о растућем утицају Русије у Европи.
Иначе, Хојт Брајан Ји, званичник Стејт департмента задужен за Балкан, током маја је већ био у Црној Гори, Албанији и Македонији. После његове посете Албанији, политичке партије су постигле компромис о изборима, док је након његове посете Скопљу, македонски председник Ђорђе Иванов ублажио чврст став да не жели да Зорану Заеву додели мандат за састављање владе.
Памтићемо и Хојтову изјаву да Русија шири малигни утицај на Балкану.
А какав је његов утицај? И у чије име га врши?
