Иако за амерички народ спољна политика никад није била нарочито важна, за председнике јесте. Прилично ограничени на унутрашњем плану, амерички председници у спољној политици имају велика овлашћења. Доналд Трамп то одлично зна, и зато, после низа неуспеха и праве харанге коју доживљава на унутрашњем плану, са којом, колико видимо, не уме да изађе на крај, креће у тријумфалну, миротворачку посету — целом свету. Да поправи оно што су његови претходници, па и он сам, успели да покваре.
Прва на реду била је Саудијска Арабија, традиционални сарадник Сједињених Држава, али и највећи финансијер исламских екстремистичких покрета. Долазећи на власт, Трамп их је у више наврата етикетирао као главне непријатеље, а не једном чак и као кривце за рушење Кула близнакиња. Ипак, арапско-исламско-америчком самиту, организованом у његову част, присуствовало је чак 55 земаља. Никад се није догодило да један председник за тако кратко време упозна толико лидера. Дочекан је краљевски и направио је краљевски посао — трговински споразум вредан 350 милијарди долара. Највећим снабдевачима терориста оружјем — продао је оружје. Да имају чиме да наоружавају ДАЕШ.
Свестан да ће тешко бити опроштени Ирак, Либија, издаја Мубарака и черечење Садама, покушао је да са палестинским лидером Абасом и премијером Израела Нетанијахуом поново покрене преговоре о миру плашећи и једне и друге опасношћу од Ирана. Баш страхом од Ирана мотивисао је и лидере арапско-исламског самита да појачају изолацију ове земље која, каже, „пали ватру терора и секташких конфликата“. Уз то их је убедио да формирају армију од 34 хиљаде људи који ће се борити против екстремизма у Ираку и Сирији.
На свом тријумфалном путу играо је традиционални арапски плес с мачем, молио се на Зиду плача у Јерусалиму, и мада му је, кажу, било нелагодно док се возио лифтом, помирио се са папом.
Чека га још тридесетак европских лидера на самитима НАТО-а и Г7. Све њих је током предизборне кампање подвргавао критици, додуше мање због идеолошке, а више због трговачке логике — светска велесила, на чијем је челу, не жели да финансира заједничке трошкове.
А чека га и други главни амерички проблем — Путин. Иако руски лидер неће присуствовати састанку Г7 у Италији, питање Русије ће и те како интересовати чланице клуба најјачих економија света. Или бар две учеснице — Италију, чији се председник недавно вратио из Москве, кажу са Путиновом поруком, и Јапан, коме је до зближавања са Москвом веома стало. Ништа мање нису заинтересоване ни остале чланице које трпе велике губитке због руских санкција.
И да све буде још интригантније, конспиролози најављују и могућност првог сусрета Путина и Трампа. Иако се њихове посете не поклапају, негде се географски — приближавају. Ако се Трамп задржи дан дуже, а Путин крене у Париз дан раније, ето могућности и да се погледају у очи. Ко зна, можда ће решити проблем утицаја руских хакера које „лично Путин организује“, на све области живота у Америци, па чак и у Европи, или ће опет неко од њих показати да има — душу. Наравно овакав сценарио у домену је фантастике, али, реч је о Трампу, а ту је све могуће.
Све у свему, како је кренуло, „непредвидиви“ Трамп ће, бавећи се спољном политиком, доказати да није ни шарлатан ни дилетант. А односи Америке са светом, на новим основама, били су и остају његови циљеви. Па шта ако је та основа трговина, зар на економији не почива свет?
Трамп је, очигледно, изашао из Беле куће са главним циљем — да се у њу врати.
Гости емисије су Владислав Јовановић, пензионисани српски дипломата и бивши шеф дипломатије и Јакша Шћекић, дугогодишњи новинар и продуцент агенције Ројтерс.
Емисију уређивала и водила Љубинка Милинчић.
Пратите нас на Твитеру и први сазнајте оно што други прећуткују.