Током четири деценије Југославије, сваког 25. маја славио се службени рођендан Јосипа Броза Тита. Након 1957. године тај је дан добио назив Дан младости, а након Титове смрти манифестација се звала „И после Тита — Тито“.
Централни догађај тог симболичног празника социјалистичког концепта братства и јединства био је слет на стадиону ЈНА, којем је претходило вишедневно ношење штафете младости. На слетовима су учествовали пионири, омладинци, студенти, али и припадници свих родова војске СФРЈ. Дан младости поклапао се са немачким десантом на Дрвар 25. маја 1944. године, када је Тито успео да се спаси приликом десанта немачких падобранских јединица.
Према правилима, из публике или средишта манифестације излазили би познати спортисти или други угледни омладинци, чврсто држећи штафету младости трчали би преко стадиона и пењали се до свечаних трибина на којима су били Тито, Јованка и његови најближи сарадници. Штафета је сваке године била другачије дизајнирана, а у њој су се налазиле поруке младих из свих република СФРЈ за „вољеног председника“.
Последња штафета је направљена и донесена у Београд 1987. године, седам година након Титове смрти.
Последњу штафету младости пратио је скандал у који су биле укључене и војска и полиција. Наиме, понуђени плакат за прославу Дана младости, идејно решење љубљанског дизајнерског атељеа Нови колективизам, у ствари је био преправљени немачки нацистички плакат, копија дела „Трећи Рајх“ Ричарда Клајна. Проблеми су настали када је Никола Грујић, инжењер механике, запазио сличност између два плаката. Након што су у причу укључени и медији, избила је тзв. „плакатна афера“. Полиција је покренула поступак, а чланови комисије укључени у избор тог предлога били су подвргнути испитивању.
До суђења није дошло због недостатка доказа, а након годину дана тужилаштво је издало саопштење за јавност, закључивши да је студио Нови колективизам „применио легитимну ретроградну уметничку методу која је подложна различитим тумачењима“.
Упркос томе, празник којим се обележавао датум рођења председника СФРЈ Јосипа Броза Тита успешно је преживео и његову смрт и распад Југославије, па га и данас многи обележавају, махом они који тврде да је „тада“ било боље него данас.
Извор: Индекс
