Међутим, западни медији пишу да је Доналд Трамп спремио „изненађење“ нафташима и да намерава да нагло повећа распродају нафте из стратешких резерви САД, што би, према мишљењу неких аналитичара, могло да пољуља светско тржиште и обори цене „црног злата“.
Тренутно се обими тих резерви процењују на 688 милиона барела. Према замисли америчке администрације, на тржиште би требало пласирати око половине тог обима.
Подсећања ради, стварање стратешких нафтних резерви САД почело је седамдесетих година прошлог века, након што је арапски ембарго на производњу нафте изазвао страхове о дугорочним потресима цена енергената који би нашкодили САД. Таква одлука ОПЕК-а је уследила након што је Америка пружила подршку Израелу на Блиском истоку. Циљ стварања резерви је било обезбеђивање постојања земље 90 дана у условима потпуног престанка увоза „црног злата“.
Сама идеја постепене распродаје дела резерви није нова. У складу са законом усвојеним прошле године, до 2025. треба да буде продато 190 милиона барела, што износи 28 одсто од укупног обима резерви. Првих 15 милиона барела је већ зимус распродато, али то није изазвало неке потресе на тржишту и није посебно утицало на пад цена нафте.
Међутим, нови шок за тржиште изазвала је Трампова одлука да фактички удвостручи те обиме, почев од 2018. године. Претпоставља се да ће се нафта продавати из шест складишта у Тексасу у Луизијани, а за ту нафту Американци планирају да добију више од 16,5 милијарди долара.
Руски аналитичари, међутим, сматрају да је распродаја нафте из стратешких резерви крајње разуман потез за САД и да се то неће значајније одразити на тржиште и цене нафте.
„Мислим да тај потез неће оборити цене на тржишту. Мени је у принципу забавно да слушам експерте који се тога прибојавају. Хајде да кренемо од тога да се та продаја већ обавља. У децембру прошле године, Конгрес је одобрио да се прода нафта у вредности од две милијарде долара из тих стратешких залиха, а скоро 16 милиона барела је већ продато у јануару и фебруару. Није дошло до колапса на тржишту. Али, с друге стране, стратешки је то правилна одлука. Америци нису потребне те резерве, може да их продаје нормално. Као друго, треба видети у каквом је стању та нафта и зашто су продали тих 16 милиона барела? Одговор на то питање је једноставан — зато што је била неопходна реконструкција складишта. Нафта се тамо налазила у бившим рудницима соли. Нафту су ту складиштили, и нису је дирали око 40 година, још од осамдесетих. У принципу, део те нафте је могао да се одлије, исцури, а и вода је могла ту да уђе. Не знам све детаље, али с обзиром на то да је била потребна реконструкција, мислим да тамо нешто није уреду. Претпоставимо да ће они у наредних 10 година продавати те залихе. То је око 95 хиљада барела дневно, што је ситница у поређењу са количином нафте коју Америка производи и продаје дневно. У сваком случају, то неће озбиљно утицати на светско тржиште. Око нафте се води информациони рат, и све је више оних који спекулацијама утичу на тржиште“, каже за Спутњик Александар Хуршудов, стручњак за енергетику.
Аналитичар сматра да Трамп не врши притисак на земље-чланице ОПЕК-а, а такође истиче и да „ниске цене нафте не иду наруку САД“.
„Мислим да Трамп не врши притисак на ОПЕК. Он није баш заинтересован за ниске цене, јер многи нафташи лобирају за њега. Погледајте шта он ради — отворен је национални резерват на Аљасци за производњу нафте. То говори о томе да он покушава да својим нафташима пружи више простора за маневрисање, за рад. А о каквом простору говоримо ако цена нафте буде падала?! Зато не мислим да постоји било какав конкретан притисак на земље произвођаче нафте од стране Трампа. Пре свега, њега интересују политичка питања на Блиском истоку, политика ратова Израела. Та питања су далеко озбиљнија“, закључио је Хуршудов.
Друга актуелна питања су и да ли ће ОПЕК продужити договор о смањењу производње нафте, постигнут крајем прошле године и како ће се то одразити на светске цене нафте?
Британски аналитичари сматрају да ОПЕК нема других варијанти, осим да обнови споразум, с обзиром на то да су цене нафте на светском тржишту крајње нестабилне и полако падају, чим се појави информација о повећању залиха нафте у САД. То говори о томе да потражња за нафтом није велика и да се цена на нивоу од око 50 долара може задржати само ако се договор о регулисању производње у Бечу постигне.
Према подацима Међународне агенције за енергетику, у првој половини 2017. године смањење производње нафте испуњено је за 90 одсто. Према проценама руског Министарства енергетике, на тржишту је постојао вишак нафте у износу 1,7 милиона барела, а тог вишка више нема на тржишту, и то је допринело стабилизацији цена нафте.
Према мишљењу аналитичара, сада се многе земље ОПЕК-а суочавају са економским тешкоћама, посебно у плану државног буџета, и због тога су извозници нафте намерени да продуже споразум, без обзира на неке несугласице у картелу.
Подсећања ради, у новембру 2016. чланице ОПЕК-а постигле су споразум о смањењу производње нафте за 1,2 милиона барела дневно у првој половини 2017. године да би се повећале глобалне цене нафте, а тај споразум предвиђа могућност продужења.
Русија је заједно са низом земаља које нису чланице ОПЕК-а подржала споразум о замрзавању и смањила је производњу нафте за 300 хиљада барела дневно.
