Снимање филма „Дуги бродови“ није било прекретница само за југословенску кинематографију, која је од тада кренула да реализује копродукције са великим светским филмским кућама.
Била је то прилика за београдску мангупарију да направи нешто од својих живота. Бата Камени ту је прилику искористио више него успешно. Не само да је постао каскадер, већ је направио чудесан спој глуме и одабраног му занимања. Појавио се у преко 500 филмова и ТВ серија.
Клинт Иствуд, Кирк Даглас, Џон Хјустон и његова ћерка Анђелика, Берт Ланкастер, Тели Савалас, Род Тејлор, Ли Марвин, Ричард Бартон, само су нека од интернационалних имена са којима је сарађивао.
За 40 година, колико је трајала каријера Бате Каменог, падао је са великих висина, горео је као буктиња, уништавао возила, падао с коња… И зарадио 450 прелома.
Није било вратоломије коју није могао да изведе. Зато се говорило да Бата, за разлику од мачке која има девет, има хиљаду живота. Иако је важио за специјалисту за каскаде са аутомобилима и шамарање му је ишло од руке. Два најпознатија шамарања на филмској траци су шамарање Драгана Николића у „Отписанима“ и Томе Здравковића у „Балкан експресу“.
Најближе смрти, према сопственим речима, био је два пута. Први пут када се налазио на крову џипа који је био прикачен за хеликоптер и други пут када је аутомобил у којем је био закачио воз, јер је у њему остао дуже него што је требало.
Надимак Бата наденуле су му сестре, којих је имао четири, а „презиме“ Камени улица. По правом имену — Драгомир Станојевић — знало га је мало људи.
Бата Камени припадао је генерацији која је обележила једну епоху, не само српског и југословенског филма, већ и начина живота, опхођења, понашања. Ту су генерацију красиле особине које би могле да се учине опречним.
Јер како истовремено бити мангуп и џентлмен, како бити снагатор, а бити увек на страни слабијих, како бити „уличар“ и бити образован, то смо могли да научимо од Драгана Николића, Душана Прелевића, па и Бате Каменог.
Отишао је Камени. Али, такви никад не одлазе.
