Како пише лист „Сидсвенскан“, војне снаге треба да изведу контранапад на „противника“ и да га паралишу борбом. Према записнику који прати вежбе, у јужној провинцији Скони избио је „локални рат“. Шведска се нашла у тешком положају, али на пут „страном агресору“ стале су копнене снаге — три хиљаде војника и официра из целе земље, који су пребачени на фронт.
„Овде нема шта да се крије — напада Русија“, објаснио је председник Комитета за одбрану Парламента Шведске Алан Видман.
Претпоставља се да ће током осмодневних маневара „Пролећна ватра 17“, који ће почети већ следеће седмице, оружане снаге Шведске „повећати оперативни потенцијал“ и учити да делују у саставу бригада — борбених јединица од по четири хиљаде људи, у чијем су саставу мушкарци и жене.
Те вежбе претходе великим јесењим војним вежбама у Балтичком региону под називом „Аурора 17“, у којима ће учествовати не само Шведска и Финска, него и чланице НАТО-а: САД, Француска, Естонија, Данска и Норвешка.
Према мишљењу шведског министра одбране Петера Хулквиста, „Аурора 17“ ће показати да су шведске оружане снаге спремне да одбију било коју инвазију.
„Управо такав сигнал и желимо да пошаљемо“, потврдио је Алан Видман.
Он је негирао критику Партије левих и „Феминистичке иницијативе“ да „Аурора 17“ провоцира Русију.
„Са моје тачке гледишта, Руси веома поштују војну снагу. Држава која је у војном смислу слаба само изазива презир код њих“, сматра Видман.
Учесници „Ауроре 17“ допринеће „очувању војне равнотеже у Балтичком мору“, пошто Русија неће успети да погура унапред своје положаје, као што је то било на Криму и у Украјини“, сматра лист. То ће бити „демонстрација силе“ која ће спречити Русију да освоји острво Готланд које понекад називају „највећим непотопљивим носачем авиона у Северној Европи“.
Алан Видман је делимично у праву: серија вежби шведске армије забавља Русију као бесплатна позоришна представа и наводи на размишљање, са наравоученијем.
Као прво, нико не зна шта је шведска армија, са које стране она пуца аутоматским пушкама и шта уопште уме. Последњи пут су Швеђани ратовали са Русијом у време Наполеона, када је корпус кнеза Багратиона, не наишавши на отпор, прешао Ботнички залив по леду и освојио Стокхолм.
Од тог тренутка прошло је много времена, те је интересантно, чисто из радозналости, погледати шта то шведска војска уме. Да ли су живи и здрави, да ли им је хладно? Да ли им неко сипа кафу у паузама?
Практично гледано, извођење вежби на острву Готланд и у Скону, најјужнија провинција са благом климом, која је најкасније ушла у састав краљевства, а локални становници „нису баш сасвим Швеђани“, као и слање транспортних авиона у госте балтичким суседима значи одавати све своје шифре, фреквенције разговора, позивне бројеве, као и карактеристике ПВО-а и система обалске одбране.
Руским стручњацима у Калињинградској и Лењинградској области чак неће морати ни да се помере са столице како би сакупили све те информације која ће им бити понуђене на тацни.
Као друго, биће интересантно видети како шведски викинзи уз помоћ само једне бригаде планирају да изведу контранапад на непријатељски десант у Скону. Као треће, сходно плановима, контранапад ће изводити специјално обучени ренџери, а не тенковска бригада.
А као четврто, биће интересантно погледати и америчке саветнике који ће овој средњевековној представи дати импулс данашњице. НАТО команда још није добила од Стокхолма сагласност да се обједине системи комуникације, с обзиром да Швеђани и даље имају изолациони поглед који кочи агресивни концепт обуздавања Русије.
