Амерички председник Доналд Трамп је на самиту НАТО-а у Бриселу поново уврстио Русију међу највеће спољне претње тој организацији. Како је рекао, „НАТО у будућности мора да се фокусира на тероризам и имиграције, као и на претње које долазе из Русије и са источних и јужних граница НАТО-а“.
Са друге стране, председник Европског савета Доналд Туск изјавио је да на састанку са америчким председником Трампом у Бриселу није постигнута „заједнички став“ о Русији.
Душан Пророковић, професор геополитике на Факултету за дипломатију и безбедност, за Спутњик каже да није изненађен што Трамп и Туск нису нашли заједнички језик када је реч о Русији, јер је управо Туск један од европских лидера који води најжешћу антируску политику.
Чињеницу да је Трамп Русију апострофирао као претњу НАТО-а баш на самиту Алијансе, Пророковић не види као нешто што има посебну тежину јер је, како каже, реч о тактичком, а не стратешком потезу Доналда Трампа, с обзиром на то да су поједини европски лидери данас много више антируски оријентисани од председника САД.
„Они данас креирају антируску политику и Трамп то мора узимати у обзир у контексту сарадње са ЕУ, али и будућих активности унутар НАТО-а, где су САД важне европске чланице, и зато мора своје изјаве да прилагођава. Такође, ову изјаву треба тумачити и са аспекта унутрашње америчке политике јер смо сведоци да Трамп води велику битку са такозваном ’дубоком државом‘ у САД и да мора чинити разне уступке претходној администрацији, која је и почела овај асиметрични рат против Русије који се води разним средствима. Зато амерички председник Русију не сме да скине са агенде кључних претњи САД“, објашњава Пророковић.
Он напомиње и да треба имати у виду чињеницу да је у претходне три године НАТО предузео низ корака против Русије.
„На источним границама Алијансе су лоциране четири бригаде, постављена је нова инфраструктура у Естонији, разрађиване су разне стратегије против Русије, а НАТО је доста инвестирао у кризу у Украјини. То су процеси који се не могу преокренути преко ноћи. Зато очекујем да се досадашња НАТО политика према Русији по инерцији настави, али важно је да, упркос оваквим изјавама Доналда Трампа, неће бити нових импулса заоштравања нити појачавања те политике или њеног прерастања у нешто још жешће и бескомпромисније“, сматра Пророковић.
Сличног ставе је и руски политиколог Владимир Шаповалов, који каже да није изненађен иступом америчког председника, али додаје да има утисак да Трамп у Бриселу и није баш имао много избора.
„Нажалост, у овој изјави Доналда Трампа нема ништа чудно и она се сјајно уклапа у општи формат реторике која опстаје у Вашингтону и након доласка новог председника у Белу кућу. Такође, морамо да схватимо да у контексту бескомпромисне кампање која се води против Трампа у самој Америци, он свакако сада није у позицији да Русији ’изјављује љубав‘. Ова изјава је заправо огледало руско-америчких односа у овом тренутку, али и односа Запада, свеукупно гледано, према Русији. Москва би без сумње желела да се клима у њеним односима с Вашингтоном поправи, али морамо да прихватимо и чињеницу да у овом тренутку на Западу у целини, на челу са Сједињеним Државама, влада прилично негативно расположење кад је у питању развој дијалога са Русијом“, каже Шаповалов за Спутњик.
Према речима Душана Пророковића, амерички лидер ће наставити да учвршћује постојеће и гради нове односе са европским лидерима, а покушаће да нађе и баланс на унутрашњој политичкој сцени САД. С тим у вези, сукобљавања НАТО-а и Русије ће бити и даље, али ће оно бити врло ниског интензитета, а сусрети између званичника Москве и Вашингтона ће се наставити.
„Без обзира на то што неће долазити до неких договора по одређеним питањима ти сусрети су добри јер ће се тако спречити ескалација кризе и вероватно ће се отворити маневарски простор за неке договоре у наредним годинама“, верује Пророковић.
