Ништа више није исто, па ни кише. Довољно је било неколико сати обилних падавина па да поједини делови Новога Сада више личе на језеро из којег су само штрчали кровови аутомобила из воде. Било је поплава и у Бору, Бајиној Башти, Крупњу…
Прошлогодишње поплаве су показале да смо били лоши ђаци и све заборавили само две године после оних катастрофалних поплава. Канали за одводњавање, у надлежности локалне самоуправе, опет су углавном били запушени смећем и отпадом.
Са таквом свешћу џаба и 66 милиона евра кредита колико се Србија уз повољну камату пре месец дана задужила код Светске банке, који ће моћи да користи у случају проглашавања ванредне ситуације због елементарних непогода.
Да ли се клима заиста толико променила да су за поплаве довољна два кишна дана? Или смо, заиста, и ми сами ту умешали прсте.
Помоћник начелника Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије Горан Николић за Спутњик каже да има од свега по мало.
„Сигурно је дошло до климатских промена. Пре неки дан је било најављено 20 литара кише по метру квадратном, а пало је преко 70 литара“, истиче Николић.
Он је напоменуо да се у проценама не ослањају само на податке Републичког хидрометеоролошког завода, него и руских и норвешких метеоролога, па их укрштају.
„Заиста је дошло до неких климатских промена. То је очигледно. Верујем да би то стручно лице, неки метеоролог могао да објасни“, каже Николић.
Та констатација, али и чињеница да је Србија 2014. године доживела катастрофалне поплаве, највеће у 100 и више година, наметнула је питање превенције. Шта је у том погледу урађено?
Саговорник Спутњика каже да се од те 2014. године много озбиљније приступило том проблему пошто се деценијама пре тога ништа није радило по питању осигурања водотокова.
„Доста новца је уложено у тај превентивни део, али када причамо са људима из ’Србијавода‘ и ’Војводинавода‘, који су стручни у тој области, невероватно је колико много пара треба како би се један водоток озбиљно уредио“, каже Николић.
Указује и да се суочавамо са проблемом да наши људи, по систему „неће мени да се догоди“, граде објекте у кориту река, или у депресијама и онда се појави проблем када падне већа количина кише. Поготово у брдско-планинским пределима где се та вода практично сручи.
Велики је проблем и са кишним канализацијама које су брига локала. Да ли пре зато што су застареле или се не одржавају како треба, то Николић не може да каже.
Најновији случај у Новом Саду је показао да је тамошња градска мрежа пројектована да прими дневно 20 литара по метру квадратном кише, а пало је 52 литра за два сата.
Очигледно је да су недовољни капацитети, који се притом не одржавају како треба, најпогубнија варијанта.
Николић је указао на пример Београда где се до пре пар година то изливање редовно дешавало чим падне јача киша. Том проблему се, напомиње он, озбиљније приступило и сада се кишна канализација редовније одржава и ми у главном граду немамо проблеме као до пре пар година.
„Значи да морамо мало да подигнемо свест и код грађана и код надлежних служби. Мислим да ће онда бити много лакше превазићи све ово. Не можемо да утичемо на природну појаву, али свакако можемо у том превентивном делу итекако да утичемо“, закључио је Николић.
На питање шта је са најављеним доношењем закона о смањењу ризика од елементарних непогода и управљању ванредним ситуацијама који је акценат ставио управо на превентиву, Николић каже да још није донет.
„Тај закон је урађен и очекује се да ће у скорије време бити усвојен и ступити на снагу“, напоменуо је за Спутњик помоћник начелника Сектора за ванредне ситуације.
А начелник Сектора Предраг Марић је почетком марта указао да је по питању превенција од поплава Влада током претходне три године уложила знатна средства за поправку оштећених водопривредних објеката и да су сви ти објекти доведени у функционално стање. Реч је о онима у Крупњу (који је поново поплављен), Ваљеву, Убу, насип на Сави код Шапца… а инвестирано је и у уређење водотокова Колубаре, Ресаве, Црнице, Бјелице на територији Лучана.
Очигледно, протегли смо се према губеру. А док као држава не будемо довољно економски јаки да заменимо стару мрежу канализација, уредимо одводне канале и водотокове, али и као грађани боље платежне моћи да осигурамо домаћинства, и даље ћемо, углавном, гледати у небо.
Поред тога, на савести сваког од нас остаје и то колико ћемо се трудити да својим немаром не отежавамо ситуацију.
