Стефановић наводи да, иако се по медијима помиње и његово име међу кандидатима за мандатара, он то сигурно неће бити, додајући да ће му бити част ако опет буде предложен за министра унутрашњих послова.
— Не могу да кажем хоћу ли то и бити, јер то није моја одлука, али ако будем предложен биће ми велика част да поново служим у највећем министарству по броји људи и по терету који носе на леђима. Видећемо ко ће бити мандатар, то је одлука коју ће донети Александар Вучић. Ако му верујемо да доноси добре одлуке, онда верујем да ће и та одлука бити донета на бази тога што ће добро промислити о свим аспектима. Вучић ту одлуку још није донео.
Око којих имена Вучић има дилему кад је у питању будући премијер?
— Сигуран сам да размишља о неколико имена. Пажљиво мери све предности и мане сваког од тих људи из Владе која буде формирана. На крају крајева, као председник има обавезу и дужност да прати и контролише рад Владе. Уверен сам да ће особа за коју се буде определио бити особа која ће на најбољи начин водити Владу Србије.
Колико ће будући премијер моћи да буде самосталан? Знате да у опозицији кажу како се заправо неће ништа питати.
— Људи из опозиције се ваљда сећају кад су неки други водили Владу из Демократске странке колико су они били несамостални, колико су министри били несамостални. Неки су зависили од тога колико ће новца тајкуни да им дају те недеље, неки су зависили од Шарића, колико ће да инвестира од наркотрафикинга у нашу земљу, колико ће бити успешна њихова министарства, а на крају су направили само велики минус за Србију, изгубили 400.000 радних места. За разлику од њих Вучић не размишља о подели плена. Они кад кажу самосталност само су размишљали о самосталности у отимању. Влада ће свакако радити као тим и ако тај тим буде састављен од људи који буду знали да раде свој посао онако како је радила Влада под Александром Вучићем, онда нема бојазни. Премијер треба да буде неко ко ће имати подршку и поверење Вучића, а тако ће сигурно и бити. Уверен сам да ће Влада наставити са добрим радом, да ће пратити Вучићеву владу, иако то неће бити лако. Јер кад се буду поредили темпо, динамика, марљивост, огроман број резултата који су постигнути неће се то бити лако стићи. Због тога ће подршка и вођство Вучића као изабраног председника бити од огромног значаја.
Управо сте се вратили из Русије, где сте се састали са секретаром Савета безбедности Русије Николајем Патрушевом, а у Тверу сте учестовали на безбедносној конференцији. Потписали сте и споразум о сарадњи служби безбедности. Шта он предвиђа?
— Ми смо још раније потписали меморандум о сарадњи између Савета безбедности Русије и МУП, који даје могућност сарадње са руским службама безбедности и на основу тог меморандума потписан је споразум о сарадњи између МУП и Федералне службе заштите Русије који подразумева размену знања, обука, стручњака, што је нама посебно важно јер савремени изазови тероризма, организованог криминала су нешто на чему морамо да радимо свакодневно. Ниједна земља на свету не може сама да се бори против тога колико год да је велика, а поготову не мале земље.
Шта следи после споразума?
— Ми смо већ имали једну обуку коју је Федерална служба безбедности пружила људима из МУП-а. Током јуна иде на обуку још једна група од 10 специјалиста и они ће имати прилику да искористе најбоља знања која пружа руска служба.
Једна од тема конференције била је и заштита од сајбер напада, угрожавања безбедности у сајбер простору, било да се ради о појединачном угрожавањима сигурности људи и њихових информација, па до угрожавања државних институција.
Наша сарадња са Русијом је увек предмет прекора са Запада. Док сте били у Русији овде је био Брајан Хојт Ји. Он је више пута изражавао забринутост због руског „малигног“ утицаја на Балкану. Да ли ћемо и сад добити прекор што ширимо сарадњу са Русијом у сфери безбедности?
— Желимо да сарађујемо са свима, јер кад сагледавате и економску и и политичку и безбедносну ситуацију нема стабилности без широке сарадње. Србија иде ка ЕУ, али не може нико да нам ограничи са ким ћемо сарађивати. Не може неко да каже: „Немојте да сарађујете са Русијом ако је то у интересу Србије“, а ја верујем, као што и Влада верује, да је то у интересу српског народа. Ми желимо да сарађујемо са Русијом, као што сарађујемо и са свим другим земљама. Никад нисам чуо са друге стране да су рецимо Кина или Русија замерале што се сарађује са другим земљама ЕУ, са САД и зато мислим да таква врста бојазни нема утемељење. Ми имамо веома блиску сарадњу са Русијом не само у области безбедности него и у свим другим областима. Поред тога то је традиционална, историјска сарадња која и помаже Србији на различитим фронтовима. Кад то кажем мислим и на политички ниво о чему сам разговарао са Патрушевом, а то је сарадња у заштити српских националних интереса пре свега на КиМ, где Русија врло чврсто подржава Србију на чему смо јој веома захвални.
После састанка са Јием премијер Вучић је рекао да је суверено право Србије да одлучује од кога ће куповати оружје. Да ли је са Запада било замерки што купујемо оружје од Русије и да ли због тих замерки још није решен статус запослених у Хуманитарном центру у Нишу?
— Премијер је био веома јасан и рекао да њему нико никад није ни помишљао да каже да не може са неким да сарађује или да купује оружје и да ми то наравно не бисмо толерисали. Сарађујемо са онима са којима имамо стратешки интерес и где можемо да обезбедимо оно што је најбоље по наше грађане, као и најбоље услове за набавку наоружања. Ми то наоружање не купујемо да бисмо угрозили било кога. Србија је војно неутрална, али морамо да штитимо свој народ, неутралност и територију. Руско-српски хуманитарни центар људи памте по најуспешнијим акцијама заштите нашег становништва од пожара и поплава. А има укупно 14 запослених, да људи не мисле да је читава армија. Тај центар је отворен, не угрожава било кога. Што се тиче статуса, о томе ће бити разговора на највишем нивоу као и до сада и тек кад ти разговори буду окончани, кад будемо донели неку одлуку којом не угрожавамо виталне интересе Србије и било које друге интересе, онда ћемо саопштити јавности како смо одлучили.
У Парламенту Немачке упозоравају на јачање радикалног исламизма на КиМ. Да ли ми озбиљно схватамо те претње?
— Ми већ неколико година имамо стална тела која се састоје од припадника полиције, тужилаштва, БИА, војске који свакодневно заседају, прикупљају информације са терена и на основу тога доносе одлуке о реаговању како би осигурали безбедност Србије. Они то раде на тако добар начин да нико од грађана Србије то и не осећа. Постоји забринутост због дешавања на КиМ. Мени се чини да не постоји спремност приштинских власти да се са тим озбиљно обрачунају.
На југу Србије су три дана славили годишњицу смрти капетана Лешија. Каква је тамо ситуација?
— Србија држи под контролом све безбедносне аспекте ситуације на југу централног дела Србије. Увек забрињава свака ескалација, сваки вид глорификације терориста и према томе се односимо увек врло опрезно да не бисмо проузроковали више штете него користи. Лако је рећи било какву тешку реч, али шта је тиме добро урађено за Србију. Ми пре свега хоћемо да радимо са младим људима да им покажемо да онај који им говори да је супер што је неко терориста, што је убио полицајца ове земље, да је тај зрео за хапшење, а не да буде глорификован. Нећемо дозволити да неко нешто постиже насиљем и свако ко буде тако нешто буде покушао било где у Србији имаће жесток одговор државе. Сачуваћемо мир по сваку цену.
Али што се тиче КиМ, тамо је изгледа плус ако је неко умешан у злочине, јер на предстојећим изборима, кажу, највеће шансе има Рамуш Харадинај. Да ли ћете једног дана морати да се рукујете са њим ако постане премијер?
— Постоји огромна забринутост ако се тај сценарио буде тако развијао. Ако Харадинај буде премијер имаћемо тешку и сложену ситуацију. Пре свега зато што долази на ред оно што су косовски Албанци обећали, а то је стварање ЗСО. Наравно да ће такав развој ситуација утицати да и Срби осећају више нестабилности. Како можете да верујете да је неко добронамеран ко је учестовао у најтежим ратним злочинима и кад се сумњичи да је лично учествовао у убијању људи? Не знам како би неко у Европи могао да се рукује са њим, како њима то не смета. Много је важније питање: ако се Србији увек шаље порука да треба да гради владавину права, онда не можете само одбацивати оно што су легитимни захтеви Србије, само тражити од Србије да чини уступке, а при томе подржавати изјаве или се не супротстављати изјавама које су јасно дате да угрозе стабилност региона. Неприхватљиве су ми и изјаве које кажу: „Немојте обраћати пажњу, то је предизборна реторика“. А замислите да је Србија тако нешто рекла.
Да ли избор Харадинаја за премијера значи и крај дијалога Београда и Приштине?
— Мислим да је Србија учинила много уступака и учинила много да заштити Србе. И ми смо увек били спремни за дијалог. Јер се често са албанске стране лажно подмећу те теме да испадне да је Србија крива за нешто. Нити смо први шта почињали, нити смо кога вређали, нити смо урадили неки потез који би могао да угрози ту врсту разговора који треба да гарантује да Срби имају нормалан живот. А пре свега треба да размишљамо о људима који живе на КиМ. Много је лакше неком ко је неодговоран да каже: „Нећемо више ништа“. Извините, не живите ви тамо. Једино што не знамо како ће изгледати тај дијалог ако Харадинај победи на изборима и буде премијер. У овом тренутку је тешко дати одговор на то питање.
Често се жалимо како у Бриселу не реагују на приче о „великој Албанији“. Да ли ми можемо да тражимо од Брисела да експлицитније осуди такве тенденције?
— Ми то и радимо. Јер не верујемо да је то предизборна реторика. Кад тако нешто кажу и Харадинај и Тачи и Рама, ви видите да то није ексцес, то је континуитет политике која заговара стварање „велике Албаније“ и која фактички временом покушава да то уведе као нешто што је потпуно природно да се чује сваког дана. А са друге стране кажу: „Ма не обраћајте пажњу“. Онда се временом привикнете да се то ствара, па ћемо имати једног дана конференцију о томе. И онда питају, зашто оштро реагујемо. Не реагујемо само овде, одлазимо тамо где наш глас треба да се чује и на Истоку, и на Западу и веома јасно преносимо упозорење и страх да ће то изазвати озбиљну регионалну нестабилност. Свако ко данас не обрати пажњу на то преузима део одговорности за нешто што сутра може да се догоди.
Поменули сте да смо учинили све да се на Србију не прелије нестабилност из суседних земаља. То се може рећи и кад је у питању Македонија. Али у Собрању се у тренутку кад су тамо упали људи који су протестовали нашао и саветник наше амбасаде Горан Живаљевић. Шта је он тамо радио?
— Мислим да је он само радио на томе да има што више информација о томе шта се дешава и да ли се тамо налазе неки грађани Србије, да не би били злоупотребљени. Колико видим, он није урадио ништа лоше, не видим разлог да се од тога прави превелика бука. Да ли можда неком одговара да се потисну неке друге информације о пројектима и плановима који су помињани у вези са Македонијом? Али пре свега треба да видимо који ће бити даљи потези Владе Македоније у вези са Србијом. Заев је најавио промену политике Македоније у вези са пријемом Косова у Унеско и видећемо како ће то ићи, па ћемо у односу на то да се опредељујемо.
Братислав Гашић ће бити нови шеф БИА, а из опозиције се чују замерке да није довољно стручан.
— Најсмешније ми је кад чујем замерке: „Он је политички опредељена личност“. Који то људи пре њега нису били? Саша Вукадиновић, који је био за време ДС-а и после тога отишао да буде саветник Пајтићу? Познајем добро Бату Гашића. Он је посвећен човек који изузетно воли ову земљу. Као министар одбране постигао је веома добре резултате. Често смо сарађивали и из те сарадње имам добра искуства. Сигуран сам да ће БИА добити руководиоца који ће разумети и све проблеме људи у безбедносном сектору, али и који разуме колико је важно да се напорно ради да се очува безбедност Србије.
Оштро сте реаговали на рехабилитацију Николе Калабића. Како објашњавате да је власт против а суд ипак доноси такву одлуку?
— Судови су у овој земљи независни, без обзира што се нама не свиђа нека одлука суда. Било је и раније одлука сличних у смислу да се, могу да кажем, врши ревизија историје. Нисам веровао да тако нешто може да се деси. Ова влада је против тога, и сам сам против тога. То је нешто што није политика наше земље. За нашу земљу сваки сарадник окупатора, сваки извршилац злочиана против било ког народа је потпуно једнак. За разлику од неких других држава које некад гаје једну врсту скривене или отворене подршке ревизије историје и фашизму, ми једнако снажно све то осуђујемо. Али ми не можемо да наредимо суду нити да утичемо на то. Наравно, ми ћемо наставити да се боримо за идеју антифашизма. С друге стране, то опет говори да су шупље приче да власт апсолутно све контролише, од медија до судства.