Постоји повод — шефови држава заједно ће у Версају отворити изложбу којом се обележава 300 година француско-руских дипломатских веза, али и разлог — Путину је позив упутио новоизабрани председник Француске Емануел Макрон. Тај сусрет ће, у сваком случају, бити прилика да се два лидера лично упознају и разговарају о низу питања, укључујући и она спорна.
Иначе, изложбу је припремио руски државни музеј „Ермитаж“ у Великом Тријанону дворца Версај поводом 300. годишњице од посете Петра Првог Француској. То је била прва посета руског монарха, који је поставио стабилне темеље у односима две земље.
Како је саопштио Кремљ, током састанка на највишем нивоу биће разговора о стању и перспективама развоја руско-француских односа у политичкој, трговинско-економској и културно-хуманитарној сфери.
Такође, лидери ће разменити мишљења о актуелним међународним и регионалних питањима, пре свега о координацији напора у борби против тероризма и регулисању кризе у Сирији и Украјини.
За време предизборних дебати Макрон је политику Москве називао опасном и истицао је да неће ићи на зближавање са Кремљом. Међутим, у Кремљу често понављају да не би требало узимати озбиљно изјаве које се дају за време предизборне кампање, већ да је важно шта политичар говори и какве мере предузима после избора.
Најновија истраживања показују да сваки пети Рус очекује побољшање односа са Француском након избора Макрона на место председника, а такође више од половине Руса се односи позитивно према његовој победи на изборима.
Са друге стране, 40 одсто испитаника у Русији сматра да никаквих промена у билатералним односима неће бити, без обзира на то ко је у Француској дошао на власт.
Аналитичари оцењују да ће сусрет Путина и Макрона „отопити лед“ између две земље и означити почетак билатералних односа који ће бити засновани на поверењу.
„Тај сусрет пружа прилику да се размотре не само горући проблеми, као што су Сирија и Украјина, већ да се разговора и о руско-француским односима, укључујући и економске, који пролазе кроз не тако добра времена. Али, са друге стране, требало би имати у виду да француски бизнис није отишао из Русије, упркос санкцијама и не баш најбољим односима. У Русији и даље послује око 500 француских фирми, укључујући и нафтну компанију ’Тотал‘, која ради на великом пројекту ’Јамал СПГ‘. Осим тога, сусрет ће помоћи да се отопи лед, који је створен за време председничке кампање у Француској. Кад то кажем, имам у виду изјаве из Макроновог штаба о томе да се у Русији о кампањи не извештава објективно и да Русија има ’антимакроновски правац‘. Ова Путинова посета могла би да отклони такве сумње и критике“, каже за Спутњик Сергеј Фједоров, водећи научни сарадник Института за Европу Руске академије наука.
Аналитичар истиче да би Путин и Макрон могли да нађу заједнички језик и када је реч о борби против међународног тероризма, јер им се интереси по том питању поклапају.
„Не треба очекивати неки велики напредак и решавање конкретних проблема на првом састанку два председника. Најважније је да се они лично упознају. По свему судећи, Макрон је одлучнији од свог претходника када је реч о борби против тероризма. Није без разлога он прво посетио Мали, где се састао са војницима који се боре против терориста. Мислим да Путин и Макрон могу да нађу заједнички језик, јер се наши интереси поклапају. Могу ли они у будућности да доведу наше односе на високи ниво поверења? Могуће је, јер смо кроз историју имали више периода када смо се слагали и имали добре односе, него периода несугласица и међусобног неповерења“, закључио је Фједоров.
Генерал Доминик Транкан, бивши шеф војне мисије Француске у УН и бивши Макронов саветник за питања одбране током предизборне кампање, у изјави за Спутњик оцењује да су Русија и Француска кренуле путем дијалога, што је добар сигнал.
„Председник Макрон је нашао праве речи да изрази позицију Француске. Он је рекао да се ми налазимо између Москве и Вашингтона. То је стара традиција која проистиче још из времена Шарла де Гола, коју је потом наследио и председник Митеран. Ми смо стварно између Москве и Вашингтона, а Русија је европска земља са којом треба да водимо дијалог. Истакао бих, узгред, да је председник Путин 18. маја телефонирао Макрону и ја сматрам да је то био добар потез, исправан корак, јер ми морамо да водимо дијалог, ми морамо да радимо заједно, ми имамо заједничке интересе и заједничке проблеме, које би требало решити“, сматра генерал.
Подсећања ради, Путин је имао први телефонски разговор са новим француским председником 18. маја, четири дана након што је Макрон ступио на дужност и заменио на том месту Франсоа Оланда.
Лидери су разговарали о односима две земље и договорили су се да заједно раде на актуелним међународним и регионалним питањима, укључујући и борбу против тероризма.
Руски лидер је честитао председнику Француске ступање на дужност и формирање нове Владе, а такође је изражена и обострана спремност за развој традиционалних пријатељских руско-француских односа у свим сферама.
Током разговора је наглашена важност даље сарадње у оквиру „Нормандијске четворке“, која се бави решавање кризе у Украјини.
Међутим, има и оних аналитичара који нису у потпуности сигурни да ће председници успети да изгладе односе, јер, како кажу, „Макрон је загонетка, енигма“, па би прогнозе радије препустили времену.
