Протеклог викенда, по седамнаести пут, на Сави и Дунаву надметало се више од 70 посада једрилица. На овогодишњој „регати са емоцијама“, како су је назвали галвни организатори, припадници Војске Србије, учествовало је више од стотину једриличара, међу којима је био и Антоније Пушић, познатији као Рамбо Амадеус.
„Волим да дођем на ’Зокијеву регату‘, да подржим сјећање на човјека који је показао храброст. Мој клуб у Херцег Новом се зове ЈК ’Југоле Гракалић‘, он је био спортиста, ватерполиста, пливач који је такође показао храброст као једриличар, у неком другом времену. Једноставно, волим да дођем на ’Зокијеву регату‘“, каже за Спутњик овај музичар и пасионирани једриличар.
Рамбо Амадеус не жели да призна да је један од најбољих једриличара који крстаре београдским рекама. То је прошлост, сада ми је претешка крма, каже у шали. Додаје да једрење препоручује свима, посебно данас, у времену општег хаоса у којем су људи заборавили да живе у складу са природом.
„Једрење бесповратно и трајно мјења људима сензибилитет, учи их да се крећу у складу са природом. Практично јашеш вјетар, то је главни штос. Оно дубоко мијења човјека. Посебно је важно данас, у амбијенту глобалног отопљавања, загађивања, емитовања CO2 у ваздух, имати спорт у којем се угљен-диоксид емитује једнако као у партији тениса, а да при томе то буде наутички спорт, да људи имају неко возило са којим баратају је феноменално“, каже Рамбо, гласно негодујући због проласка глисера поред земунске марине.
Он је иначе један од најзаслужнијих што се „Зокијева регата“, после распада заједничке државе, из Бококоторског залива преселила на Саву и Дунав.
Прву „Зокијеву регату“ су 1999. године у Црној Гори организовали припадници војске и клубова у којима је погинули пилот једрио. Када се после неколико година укључила његова породица, регистровано је и удружење које је објединило све његове пријатеље које веже љубав према једрењу, Зорану и Србији. Сматрали смо да је то сјајан начин да се сетимо човека који је урадио нешто важно за све нас, каже за Спутњик Зоранова сестра Снежана Радосављевић Мажибрада.
„Одлазак на помен или на гробље није баш нешто што људи желе, овакво сећање на Зорана, које слави живот, најбољи је начин да се сетимо оних који више нису са нама. Регата се завршава на ’Козари‘, броду речне флотиле. Лепо је видети да људи из Војске Србије који учествују на регати све ово раде зато што желе, од срца. Све спортске манифестације имају позитивну енергију, али ова се издваја. Врло сам захвална овим људима који већ деветнаест година помажу да се не заборави сећање на мог брата, да његово име и даље живи“, каже Снежана.
У класи „крсташ“, после сабирања резултата првог и другог такмичарског дана, прво место је припало посади брода „ПСТецх“, предвођеној скипером Гораном Стевановићем. У „микро“ класи најбољи резултат остварио је брод са скипером Дејаном Антићем. Међу најмлађим такмичарима најбољи је био једриличар Душан Трбојевић из Једриличарског клуба „Земун“.
Члан тима победничке екипе у класи „микро тонер“ поручник корвете Александар Јовановић, један од најбољих једриличара у Војсци Србије и вицешампион света у тој категорији са својом цивилном једриличарском екипом, каже да је велика част учествовати на регати „Зоран Радосављевић“.
„Сви у Војсци Србије знају, а и цела Србија би требало да зна ко је био Зоран, јер је дао свој живот за отаџбину. Освојили смо прво место, али није најбитније такмичење, важно је да се окупимо овим поводом. Захвалио би се његовој породици која вероватно тешком муком организује ову регату, јер је тешко наћи спонзоре за овакав догађај. Дружење једриличара и војске увек је забавно. Лепо је учествовати на њој, и када има и када нема ветра“, каже поручник корвете Александар Јовановић.
Регата „Зоран Радосављевић“ била је празник за очи свима који су се током викенда спустили на београдске реке. Припадници Речне флотиле обезбеђивали су регатно поље, кадети Војне академије помагали су у организацији и такмичили се, док су припадници РВ и ПВО налетима хеликоптера „газела“ на симболичан начин означили почетак регате у знак сећања на свог храброг колегу пилота мајора Зорана Радосављевића.
