Путин и Макрон су разговарали о руско-француским односима, а такође су размотрили и широк низ међународних питања: координацију у борби против тероризма, ситуацију на Корејском полуострву, украјинску и сиријску кризу.
Руски политичари оцењују да је сусрет прошао у позитивном духу и да је „највероватније разочарао оне који су очекивали сензанције или скандале“. Тако макар сматра шеф комитета Савета Федерације за међународне послове Констатин Косачов.
Он наводи да је током сусрета „све прошло коректно и конструктивно“ и да су „обе стране показале жељу да решавају проблеме, а не да их погоршавају“.
Шеф думског комитета за међународне послове Леонид Слуцки оценио је да је сусрет двојице лидера веома важан корак у развоју руско-француских односа и да је упркос противречностима омогућио да се успостави сарадња у веома важним областима, као што су ситуација у Сирији и борба против међународног тероризма.
„Макрон изгледа признаје чињеницу да се будућност Европе и кључна међународна питања не могу разматрати без дијалога са Москвом“, додао је он.
Руски аналитичари оцењују да је највеће достигнуће то што су се двојица председника уопште срела и што су се лично упознали. Они сматрају да је овај сусрет само први корак ка обнављању руско-француских односа, али се истовремено имају и одређену дозу обазривости и скептичности. Они констатују да је дијалог сада „посебно потребан“, јер су односи Русије и Француске, док је Франсоа Оланд био на власти, ушли у ћорсокак.
Путин и Макрон су истакли значај борбе против међународног тероризма, договорили су се да и даље раде у „нормадијском формату“ када је реч о испуњавању минских споразума и регулисању украјинске кризе. Путин је похвалио 500 француских компанија које су остале на руском тржишту и после увођења санкција, а Макрон је рекао да је Француска заинтересована за развој трговинско-економских веза са Москвом.
Упркос захлађењу односа последњих година, трговинска размена између две земље расте. Прошле године она је износила 13,3 милијарде долара, што је за 14 одсто више него 2015. У првом кварталу ове године је такође забележен раст — скоро за 24 одсто, на суму од 3,3 милијарде долара.
Заједнички пројекти се настављају. Према резултатима из 2016. године, Француска је инвестирала у Русију прошле године око 13 милијарди долара, а улагање Русије у француску економију било је мање од три милијарде.
Камен спотицања, међутим, и даље остају санкције. Макрон није искључио могућност нових антируских санкција, у случају ескалације конфликта у Украјини. Путин, с друге стране, сматра да оне неће оне бити делотворне и ефикасне.
„Ако анализирамо Макронове изјаве, оне су несумњиво врло оштре. Он стално говори о некаквим ’црвеним линијама‘ у контексту украјинског конфликта, па и сиријског, што је све врло алармантно и потенцијално опасно, јер се оне могу на различите начине тумачити. Због тога је то прилично ’шкакљива‘ тема. Што се тиче економске сарадње, руски председник је више пута истицао да је за обе стране таква сарадња корисна. Међутим, овде се треба сетити ко је увео санкције и ко подржава санкције. Русија се у овом случају налази у положају земље која је без кривице крива, јер она ту причу са санкцијама није почела и није Москва та која је почела да угрожава руско-француске економске односе. Због тога председник Путин хвали француске предузетнике, бизнисмене, који су упркос политичкој ситуацији опстали и остали на руском тржишту. Међутим, глобално гледано, економија последњих година све више зависи од различитих политичких ветрова и од некаквих политичких претњи“, каже за Спутњик доктор правних наука Кира Сазонова.
Макрон је четврти председник Француске са којим Путин сарађује. Руски медији су приметили да је Путин примљен у бившем дворцу француских краљева, у којем је у последњих десет година било свега три сусрета на највишем нивоу.
Макрон је дошао у Версај у скромном минивену „рено“, домаће производње, без помпе и чекао је руског председника 20-ак минута.
Путин је стигао у „мерцедесовој“ лимузини црне боје са руским таблицама, у конвоју и пратњи полиције на моторима и два хеликоптера. Новинари су посебно обратили пажњу руковање двојице председника, с обзиром на то да је крајем прошле недеље за време сусрета са Доналдом Трампом у Таормини Макрон своје чврсто руковање са Трампом назвао „тренутком истине“.
Потом је нови француски председник рекао новинарима да је на тај начин дао до знања да неће ићи на ситне уступке, чак ни симболичне.
С Путином је руковање прошло уз осмех. Међутим, руски медији су приметили да је млади и амбициозни француски лидер на конференцији за штампу, након сусрета са Путином, био отворен, па чак и помало дрзак, и да се из његових уста чешће чуло „ја“ него дипломатско „ми“.
„Мислим да његово такво понашање нема директне везе са руководством Русије. То је везано, у суштини, са његовим имиџом, са линијом понашања коју је одабрао Макрон за себе и о којој је говорио током предизборне кампање. Ако погледате како се он понашао на недавном самиту НАТО-а и како је разговарао са Доналдом Трампом, онда је ово само још једна карика у ланцу. Хоћу да кажем да то није директно повезано са Путином. Он просто покушава да представи себе као јаког, амбициозног, харизматичног лидера и дефинитивно покушава да покаже свету да није инфериоран и да не прави уступке, да не преза ни од чега“, закључила је Сезонова.
Макрон је руске државне медије Спутњик и РТ назвао „органима пропаганде“ и објаснио је да им је због тога био забрањен улазак у његов предизборни штаб за време председничких избора у Француској.
Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров на такве оптужбе одговорио је дан касније, истичући да су такве изјаве француског председника „одраз инерције антируске кампање“, коју је покренула још Обамина администрација и која је захватила низ других земаља, укључујући и оне у Европи.
„Из те инерције наши западни партнери никако не могу да се извуку“, додао је он, истичући да „у овом случају доказа нема“.
