„Наука има задатак да нађе решење најтежих проблема нашег времена, међу којима су глобално загревање и одрживи развој. Важно је да се о овим темама говори на форуму у Санкт Петербургу, јер су обе ове теме важне за Русију“, истиче Валентини.
Руска природа је веома богата и разноврсна, а заштита екосистема је директно повезана са стварањем и развојем технологија које омогућавају смањену емисију штетних гасова у атмосферу. Русија је данас највећи извозник жита на свету, престигла је Европу. То је веома важан показатељ, јер се не сме заборавити да је током 90-их година прошлог века она била један од највећих увозника. Док је у остатку света све мање плодних обрадивих површина, Русија их има све више, објашњава нобеловац.
„Руководим радом лабораторије која се бави изучавањем климатских промена у Тихоокеанском региону. Наша лабораторија ради у оквиру руског Далекоисточног федералног универзитета у Владивостоку. Наши прорачуни говоре да ће у Русији до 2050. године бити чак до 40 милиона хектара плодне обрадиве земље“, истиче Рикардо Валентини.
Наш саговорник сматра да Италија и Русија имају шта да науче једна од друге и истиче да ће људима увек бити неопходно плодно тло. Русија има земљу, али увек развија само масовну производњу. Са друге стране, Италија и друге европске земље више обраћају пажњу на квалитет него на квантитет.
„Зато је наш задатак да нађемо начин да производимо квалитетну руску храну, да отварамо нове производне линије“, сматра Валентини.
Валентини објашњава да та здрава храна већ постоји у природи, по руским степама и шумама. Он ту подразумева и шумске печурке и јагодичасто воће. Али ипак би требало направити спој природних производа са иновацијама, у складу са руским традицијама. Формула би требало да звучи отприлике овако: квалитетна пољопривреда уз италијанске стандарде плус руска традиција.
Управо у циљу реализације идеја, италијански нобеловац је заједно са колегама отворио међународну школу која се бави мултидисциплинарним приступом.
Саговорник Спутњика сматра да је Владивосток важна стратешка тачка, јер у далекоисточном делу Русије постоји оно што недостаје Европљанима — стварна веза са Азијом.
„Ми сарађујемо са Европско-медитеранским центром који се бави изучавањем климатских промена, као и са кинеским, корејским и јапанским универзитетима. Надам се да ће Русија успети да направи тај преко потребан мост између Европе и Азије“, закључује Рикардо Валентини.
